Hrvatsko Ministarstvo za zaštitu okoline donelo je odluku da zaustavi projekat ukrajinskog investitora Premium Chicken Company (PC C) za izgradnju velike fabrike za preradu piletine u Sisku. Ova odluka je rezultat procene uticaja na okolinu, što praktično onemogućava dobijanje građevinske dozvole za realizaciju projekta.
Ključni razlog za odbijanje projekta leži u neusklađenosti sa važećim prostornim planovima Grada Siska. Prema informacijama lokalnog portala Sisakinfo, Ministarstvo je na osnovu dokumentacije koju je dostavio sisački gradonačelnik Domagoj Orlić utvrdilo da planovi za preradu 84 miliona pilića godišnje nisu u skladu sa Prostornim planom Siska, Generalnim urbanističkim planom, kao i sa Urbanističkim planom uređenja industrijske zone Sisak-jug.
Investitor je bio optimističan, smatrajući da će studija o uticaju na okolinu biti odobrena. Ipak, Ministarstvo, na čelu sa Marijom Vučković, nije prihvatilo taj stav. Prethodno je investitor tražio izmene u prostornom planu, iako se obavezao da će projekt uskladiti sa postojećim planovima. Potvrdu o usklađenosti izdala je bivša gradska uprava, a dan nakon dobijanja te potvrde, PC C je zatražio izmene svih ključnih prostornoplanerskih dokumenata kako bi mogao da nastavi sa gradnjom.
Uprava Grada Siska, sada pod vođstvom gradonačelnika Orlića, jasno je stavila do znanja da neće menjati prostorne planove prema zahtevima investitora. Bez ovih izmena, gradnja fabrike za preradu piletine nije moguća. Ova odluka takođe dovodi u pitanje planove za izgradnju velikih farmi na Baniji, gde je bilo predviđeno uzgajanje 47 miliona pilića potrebnih za fabriku. Naime, lokalno stanovništvo se usprotivilo ovim planovima, izražavajući zabrinutost zbog mogućih ekoloških i socijalnih posledica.
Investitor sada ima opciju da se obrati Upravnom sudu sa tužbom protiv rešenja Ministarstva. Međutim, ovakav pravni postupak mogao bi trajati mesecima, pa čak i godinama, što dodatno otežava situaciju i produžava neizvesnost oko budućnosti projekta.
Ovaj slučaj osvetljava širi problem s kojim se susreću mnogi investitori u Hrvatskoj, posebno u sektorima koji imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Uloga lokalnih vlasti i zajednica postaje sve važnija, jer se odluke o velikim infrastrukturnim projektima često susreću sa otporom građana koji se bore za očuvanje svojih životnih sredina.
Osim toga, situacija u Sisku može poslužiti kao upozorenje drugim investitorima o važnosti usklađivanja projekata sa postojećim prostornim planovima i potrebama lokalnog stanovništva. Čak i kada je investicija dobrodošla sa ekonomskog aspekta, bez saglasnosti lokalne zajednice i poštovanja ekoloških standarda, uspeh može biti doveden u pitanje.
Završetak ovog projekta i sudbina fabrike za preradu piletine ostaju neizvesni. Dok se čekaju dalji pravni koraci, lokalna zajednica u Sisku ostaje aktivna u izražavanju svojih stavova o ovom pitanju, a ekološke teme postaju sve važnije u javnoj debati. Ovaj slučaj može biti i pokazatelj budućih izazova s kojima će se suočavati investitori u Hrvatskoj, posebno u kontekstu održivog razvoja i zaštite životne sredine.
