Etna, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, ponovo je eruptirala 2. juna, izbacujući „fontanu lave“ koja je naterala turiste da se spuste sa planine u potrazi za sigurnošću. Slične scene zabeležene su kada je vulkan Fagradalsfjall na Islandu eruptirao prvi put posle 800 godina u martu 2021. godine, kada su hiljade ljudi pešačile ka dolini Geldingadalur da bi posmatrali izlazak lave iz kratera.
Tokom erupcija, posetioci su bili fascinirani spektakularnim prizorima, neki su fotografisali dok su se drugi divili prirodnoj lepoti, čak su neki pekli maršmelou na stazama lave. Fotograf Kris Berkard, koji je zabeležio erupciju za National Geographic, opisuje prizore kao hipnotišuće, govoreći o svojoj oduševljenosti rastopljenom stenom.
Vulkanske erupcije stvaraju plodno tlo za turizam, a japanski turisti su od 8. veka odsedali u onsen rjokanima u selima blizu vulkana. Ruševine drevnog grada Pompeje, sačuvane pod slojem pepela nakon erupcije Vezuva 79. godine nove ere, privlačile su mnoge turiste tokom 17. i 18. veka. Zvuci i vizuali aktivnih vulkana imaju posebnu privlačnost, a mnogi smatraju da su oni jedna od najprimitivnijih sila prirode koju možemo posmatrati.
Iako putovanje do aktivnog vulkana donosi uzbuđenje, nosi i rizike. U poslednjoj deceniji, turizam povezan sa vulkanima je procvao, delom zahvaljujući društvenim mrežama i „lovcima na lavu“. Ovi entuzijasti traže spektakularna mesta sa dimom, poput Vezuva, dok nacionalni parkovi u Sjedinjenim Američkim Državama, poput planine Rejner i kaldere Jeloustona, nude aktivne vulkane za istraživanje.
Međutim, erupcije često ispuštaju otrovne gasove koji mogu ozbiljno ugroziti zdravlje. Između 2010. i 2020. godine, više od 1.143 osobe poginule su u vulkanskim eksplozijama, uključujući tragediju na novozelandskom vulkanu Vakari 2019. godine. I pored ovih tragedija, interes za vulkanski turizam se nije smanjio.
Vulkanske erupcije se najčešće dešavaju zbog povećanja magmatskog pritiska ili pomeranja tektonskih ploča, što može izazvati zemljotrese. Naučne opservatorije širom sveta prate vulkanske aktivnosti, a erupcije retko dolaze kao iznenađenje. Poznavanje osnovnih informacija može pomoći u bezbednom posmatranju erupcija. Vulkanolozi ističu da su najlepše erupcije često i najmanje eksplozivne, što pruža priliku za bezbedno posmatranje.
Ipak, upozorava se na rizike. Tokom iznenadnih erupcija, poput onih na novozelandskom vulkanu, preživeli su često bili oni koji su najbrže pobegli, dok su neki ostali da fotografišu ili su bili zatečeni. U mnogim slučajevima, lokalno stanovništvo živi u senci vulkana. Na svetu ima više od 1.500 aktivnih vulkana, a za stotine miliona ljudi koji žive u njihovoj blizini, oni su deo svakodnevnog života.
Jedan od najaktivnijih japanskih vulkana, Sakuradžima, eruptira svaka četiri do 24 sata, a lokalno stanovništvo se na to naviklo. Oni veruju da vulkan donosi plodnost zemlji i pomaže u uzgoju poznatih rotkvi daikon i narandži komikan. U Havajima, vulkani su deo priče o nastanku ostrva, a drevne pesme pominju Pele, boginju vulkana i vatre.
Međutim, neki oblici vulkanskog turizma mogu biti kontroverzni. Nakon erupcije planine Merapi 2010. godine, turističke agencije su počele da nude izlete do sela pogodenih pepelom, što podseća na tragediju Pompeje. U Havajima, erupcije Kilauea 2018. godine uništile su domove i infrastrukturu, ali turistička potrošnja je porasla u isto vreme.
Stručnjaci naglašavaju važnost odgovornog turizma i pozivaju turiste da ostanu unutar nacionalnih parkova. Iako vulkani privlače posetioce i podižu svest o geološkim procesima, važno je razumeti rizike i etičke aspekte vulkanskog turizma.
