Određene vrste karcinoma, koje su ranije bile najčešće dijagnostikovane kod starijih osoba, sada se sve više otkrivaju kod ljudi mlađih od 50 godina. Ova promena u obrascima obolevanja postala je tema rasprave među stručnjacima, posebno nakon što je američka državna studija objavljena ranije ove godine, koja je obuhvatila više od dva miliona slučajeva dijagnostikovanih kod osoba starosti između 15 i 49 godina u periodu od 2010. do 2019. godine.
Iz studije je proizašlo da je od 33 tipa karcinoma, kod 14 zabeležen porast u najmanje jednoj mlađoj starosnoj grupi, a oko 63 odsto ranih slučajeva odnosilo se na žene. Stručnjaci iz nove, zasebne studije, međutim, smatraju da se veliki deo ovog porasta može objasniti pojačanom dijagnostikom, a ne stvarnim povećanjem broja slučajeva obolevanja od smrtonosnih bolesti.
Istraživanje objavljeno u časopisu JAMA Internal Medicine analiziralo je osam karcinoma sa najbržim rastom učestalosti kod odraslih mlađih od 50 godina. Ovi karcinomi uključuju karcinom štitaste žlezde, anusa, bubrega, tankog creva, debelog creva, endometrijuma, pankreasa i kože. Utvrđeno je da se broj dijagnoza ovih karcinoma od 1992. do danas otprilike udvostručio, ali su stope smrtnosti ostale iznenađujuće stabilne. Ovaj podatak ukazuje da porast broja prijavljenih slučajeva uglavnom odražava bolje otkrivanje i pojačanu dijagnostiku, a ne pravi talas bolesti koje su opasne po život.
Na primer, karcinomi štitaste žlezde i bubrega beleže dramatičan porast u broju dijagnoza, bez pratećeg rasta smrtnosti – što sugeriše da mnogi otkriveni slučajevi možda nikada ne bi izazvali zdravstvene probleme. Takođe, rani stadijumi karcinoma dojke kod žena mlađih od 50 godina postali su češći, ali je smrtnost prepolovljena u poslednje tri decenije zahvaljujući napretku u lečenju.
Međutim, postoje i izuzeci. Kolorektalni karcinom i karcinom endometrijuma beleže mali, ali postojan porast smrtnosti, što ukazuje na skroman rast klinički značajnih bolesti, verovatno povezanih sa gojaznošću i smanjenjem stope histerektomija. Za većinu drugih analiziranih karcinoma, međutim, rast učestalosti uglavnom se može pripisati boljim metodama otkrivanja – kao što su skrining, naprednija dijagnostika i slučajna otkrića – a ne stvarnom porastu opasnih bolesti.
Autori studije upozoravaju da predstavljanje ranih karcinoma kao epidemije rizikuje da problem bude preuveličan, što može imati neželjene posledice. Preterana briga o dijagnostici može pacijentima nametnuti ozbiljan emotivni, fizički i finansijski teret, izlažući inače zdrave mlade ljude invazivnim tretmanima i dugotrajnom nadzoru. Istraživači naglašavaju potrebu za razumevanjem ovih trendova kako bi se izbegle nepotrebne brige i intervencije.
S obzirom na sve navedeno, važno je da se javnost i zdravstveni radnici informišu o realnom stanju stvari kada je reč o raku i njegovoj dijagnostici kod mlađih osoba. Obrazovanje o raku, kao i promovisanje zdravih životnih navika, može pomoći u smanjenju rizika od razvoja bolesti, ali i u smanjenju straha i stresa povezanih sa dijagnostikom. Uzimajući u obzir sve aspekte, potrebno je da se nastavi sa istraživanjem i analizom uzroka porasta dijagnoza, kako bi se postigla što bolja zdravstvena zaštita i prevencija.
