Međunarodni dan prijateljstva obeležava se 30. jula, na osnovu odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2011. godine. Ovaj dan ima za cilj da podseti na značaj prijateljstva među ljudima, zajednicama i narodima kao vrednosti koja doprinosi miru, solidarnosti i međusobnom razumevanju. Prijateljski odnosi ne samo da obogaćuju svakodnevni život, već igraju ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja, pružajući podršku u trenucima radosti, ali i kada se suočavamo sa izazovima.
Prema rečima prof. dr Gordane Dedić, specijalistkinje neuropsihijatrije i psihoterapeutkinje, prijateljstvo je dobrovoljan i uzajaman odnos između dvoje ili više ljudi, zasnovan na poverenju, poštovanju i emocionalnoj bliskosti. Prijatelji se međusobno podržavaju i zajedno odrastaju, što omogućava ljudima da sagledaju sebe iz različitih perspektiva. „Sve to utiče na razvoj ličnosti. Prijatelji su prvi ljudi koje biramo sami, za razliku od porodice u kojoj odrastamo“, naglašava Dedić.
Ona objašnjava da je odnos koji se izgrađuje u primarnoj porodici osnova za stvaranje prijateljstava i emotivnih veza, koje često nastaju po sličnom obrascu. Prijateljstvo ima snažan zaštitni efekat na mentalno zdravlje, jer omogućava ljudima da dele sreću, ali i tugu i probleme. „Kada imate prijatelja, manje ste anksiozni i manje depresivni“, ističe Dedić.
Prijatelji se obično pronalaze na osnovu zajedničkih interesovanja, afiniteta i načina razmišljanja, ali tokom zajedničkog odrastanja utiču jedni na druge i međusobno se oblikuju. Razgovarajući o prijateljstvima iz detinjstva, Dedić smatra da su najraniji odnosi često lišeni interesa. „Prijateljstva iz obdaništa nastaju kada deca tek postanu svesna sebe i prisustva druge osobe. To su odnosi bez interesa“, kaže ona.
Takvi odnosi, dodaje, mogu se razvijati i tokom studija ili drugih važnih životnih perioda. „Imamo prijatelje iz gimnazije, srednje škole, sa fakulteta, ali i ona dugogodišnja prijateljstva koja počinju još u obdaništu. Suština je da su najvrednija ona prijateljstva koja nisu zasnovana na koristi“, naglašava Dedić.
Uticaj prijatelja na naše ponašanje i razmišljanje je prirodan i poželjan. „Ljudi se menjaju i ogledaju u drugim ličnostima. Na nas utiču roditelji, profesori, ali je uticaj prijatelja, posebno u adolescenciji, izuzetno značajan“, dodaje ona. Adolescencija je period kada vršnjačka grupa ima veliki uticaj na donošenje važnih životnih odluka. „To je uzbudljiv period života, kada se mnoge stvari rešavaju upravo među vršnjacima. Tada se donose odluke koje mogu biti dobre, ali ponekad i loše – od izbora fakulteta do izbora emotivnog partnera“, zaključuje dr Dedić.
Međunarodni dan prijateljstva može da bude podsetnik da izdvojimo vreme za ljude koji su nam važni. Jedan telefonski poziv, kafa ili razgovor sa prijateljem često su mnogo više od lepog gesta: oni mogu biti važan doprinos očuvanju bliskosti i mentalnog zdravlja. Prijateljstvo nije samo emotivna podrška, već i važan faktor u razvoju ličnosti i emocionalne stabilnosti.
Na kraju, važno je naglasiti da prijateljstva ne samo da obogaćuju naše živote, već i doprinose našem mentalnom zdravlju. Stoga, obeležavanje Međunarodnog dana prijateljstva može biti prilika da se podsetimo na vrednost prijateljstva, kao i na važnost negovanja tih odnosa u našim životima. U svetu koji često deluje haotično, prijateljstva nam pružaju stabilnost, podršku i ljubav.
