Lekari već dugo upozoravaju na opasnosti gojaznosti, koja može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su dijabetes tipa 2, srčane bolesti i visok krvni pritisak. Međutim, nova istraživanja ukazuju na kompleksnost problema. Iako gojaznost predstavlja rizik za mnoge, ne suočavaju se svi sa istim zdravstvenim posledicama. Ova nova saznanja sugerišu da genetski faktori igraju značajnu ulogu u tome zašto neki ljudi sa viškom kilograma ostaju relativno zdravi, dok drugi razvijaju ozbiljna oboljenja.
Naučnici su sproveli veliku studiju na Icahn školi medicine u Mount Sinai-u i Univerzitetu u Kopenhagenu, analizirajući genetske podatke više od 450.000 ljudi evropskog porekla. Istraživači su uporedili nivoe telesne masti sa markerima metaboličkog zdravlja, kao što su krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi. Rezultati su pokazali postojanje 266 genetskih varijanti koje su, čini se, „odvojile“ gojaznost od rizika od bolesti. Drugim rečima, ljudi koji su nosili ove varijante imali su veću verovatnoću da se ugoje, ali manju verovatnoću da razviju upozoravajuće znake metaboličkih bolesti.
Ova otkrića bi mogla promeniti način na koji se predviđa, sprečava i leči gojaznost i njene komplikacije. Natali Šami, prva autorka rada, naglašava da bi ovi uvidi mogli pomoći lekarima da identifikuju pacijente koji su najranjiviji na komplikacije, kao i da razviju nove tretmane koji bi imitirali zaštitne genetske efekte koje su pronađene kod nekih ljudi.
Istraživanje je identifikovalo osam različitih podtipova gojaznosti, od kojih je svaki povezan sa jedinstvenim zdravstvenim rizicima. Razumevanje ovih genetskih razlika može pomoći u shvatanju zašto gojaznost dovodi do različitih zdravstvenih ishoda kod različitih pojedinaca. Šami ističe da gojaznost nije jednoliko stanje, već se sastoji od raznih podtipova, od kojih svaki nosi svoje specifične rizike.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da su efekti zaštitnih genetskih varijanti već vidljivi kod dece. Deca koja nose ove varijante imala su veću verovatnoću da se ugoje, ali nisu pokazivala očekivane simptome metaboličkih bolesti. Ovo otkriće može otvoriti novo poglavlje u razumevanju gojaznosti i njenih zdravstvenih posledica.
Istraživači planiraju da prouče raznovrsnije populacije kako bi otkrili nove gene koji utiču na telesnu masu, ali nisu povezani sa stanjima poput dijabetesa ili srčanih bolesti. Ovo će uključivati ispitivanje telesne masti zajedno sa ključnim pokazateljima kao što su nivo holesterola, kontrola šećera u krvi i krvni pritisak.
Međutim, važno je napomenuti da otkrića ne znače da je gojaznost bezopasna. Većina ljudi sa gojaznošću i dalje se suočava sa zdravstvenim izazovima, a faktori životnog stila, kao što su ishrana i fizička aktivnost, ostaju ključni za opšte zdravlje. Že Vang, koautor rada, napominje da su ovi faktori i dalje od presudnog značaja za prevenciju i upravljanje gojaznošću.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2022. godine svaka osma osoba na svetu živela je sa gojaznošću. Globalna gojaznost kod odraslih se više nego udvostručila od 1990. godine, dok se gojaznost kod adolescenata čak učetvorostručila. Ove cifre ukazuju na ozbiljnost problema i potrebu za daljim istraživanjem i razvojem strategija za borbu protiv gojaznosti i njenih posledica.
U svetlu ovih otkrića, važno je nastaviti sa istraživanjem kako bismo bolje razumeli složene odnose između genetike, gojaznosti i zdravlja. Ova nova saznanja mogu pomoći u oblikovanju budućnosti medicinske prakse i javnog zdravlja u borbi protiv gojaznosti i njenih komplikacija.
