Francuski list Tribjun Kretijen nedavno je objavio reportažu o izložbi „Susret sa poslednjim Srbima na Kosovu“, koju je organizovala autorka Katrin Kuper u Parizu. Izložba je izazvala značajnu pažnju, a pokrovitelj događaja, Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, osudio je ravnodušnost međunarodne zajednice prema sudbini Srba na Kosovu i Metohiji. On je pozvao na prekid tišine o ovoj zaboravljenoj tragediji koja se dešava u srcu Evrope.
U svom članku, Gujon je naglasio da se često govori o progonima hrišćana sa Bliskog Istoka, dok se zaboravlja da i u Evropi, na samo nekoliko sati od Pariza, postoje hrišćani koji su progonjeni isključivo zbog svoje etničke pripadnosti i veroispovesti. Gujon smatra da ćutanje o sudbini Srba na Kosovu nije samo politička već i moralna greška. To je poziv na buđenje svesti i empatije prema ljudima koji pate zbog svoje pripadnosti srpskoj pravoslavnoj tradiciji.
Tribjun Kretijen, kao list koji se fokusira na pitanja hrišćanstva i duhovnosti, izvestio je o teškoj situaciji u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji. Već više od dve decenije, oni žive u enklavama okruženim neprijateljstvom, često lišeni osnovnih prava, sigurnosti, pa čak i slobode veroispovesti. Njihove crkve su često skrnavljene, domovi rušeni, a deca odrastaju u strahu i neizvesnosti.
Prema podacima koje je izložba prikazala, Srbi na Kosovu suočavaju se sa brojnim izazovima. Mnogi od njih su prisiljeni da žive u izolaciji, bez pristupa osnovnim uslugama, a njihova prava se sistematski krše. U izveštaju se takođe ističe da su srpske crkve, koje predstavljaju važan deo kulturne i duhovne baštine, često na meti vandalizma i uništavanja.
Gujon je tokom izložbe izrazio nadu da će ovakva svedočenja pomoći da se skrene pažnja na problem koji mnogi previđaju. On je ukazao na to da je važno da se čuje glas Srba na Kosovu, kako bi se njihova sudbina konačno prepoznala i uzela u obzir od strane međunarodne zajednice. Gujon je istakao da je naša dužnost da se borimo protiv zaborava i ravnodušnosti prema ljudima koji pate.
Izložba „Susret sa poslednjim Srbima na Kosovu“ nije samo umetnički događaj, već i apel za pravdu i ljudska prava. Kroz umetnost i svedočenja, organizatori su želeli da osvetle sudbinu ljudi koji se suočavaju sa teškim uslovima života i da podstaknu dijalog o važnosti očuvanja kulturne i verske raznolikosti.
Pored toga, izložba je i podsetnik na to da se problemi progonstva i kršenja ljudskih prava ne dešavaju samo u dalekim zemljama, već i u Evropi, na mestima gde bi se očekivalo da su ljudska prava zaštićena. Gujon je naglasio da je važno da se svi zajedno borimo kako bismo sprečili zaborav i osigurali da se ovakve tragedije više ne ponove.
U zaključku, izložba „Susret sa poslednjim Srbima na Kosovu“ predstavlja važan korak ka podizanju svesti o situaciji Srba na Kosovu i Metohiji. Njena poruka je jasna: ne smemo dozvoliti da se ljudski životi i sudbine gube u tišini i zaboravu. Svaki glas, svaka reč i svaka akcija mogu doprineti borbi za pravdu i ljudska prava. U svetu gde se često previđa sudbina onih najranjivijih, važno je da ostanemo budni i da se borimo za istinu i pravdu.
