Naučnici su prvi put pronašli jasne dokaze o značaju genetike u razvoju raka, što ukazuje na potrebu za personalizovanim pristupom u prevenciji i lečenju ove bolesti. Mnogi pušači nikada ne razviju rak pluća, dok se kod nekih ljudi koji nikada nisu pušili ova bolest ipak javlja. Slično tome, ne svako ko je izložen sunčevoj svetlosti razvija rak kože. Ova pojava postavlja pitanje zašto ljudi sa sličnim faktorima rizika često imaju različite ishode.
Nova studija objavljena u časopisu Nature može objasniti ovu misteriju biologije raka. Sem Godfri, rukovodilac istraživačkih informacija u organizaciji Cancer Research UK, izjavio je da ova studija pokazuje koliko nasleđeni geni mogu uticati na razvoj raka nakon oštećenja DNK. Istraživači su otkrili da male nasleđene razlike u genima mogu promeniti način na koji se tumori razvijaju nakon izlaganja istom oštećenju DNK. Ovi rezultati naglašavaju potrebu da se u buduće strategije prevencije i skrininga raka uključe nasledna genetika i raznolikost populacije.
Nalazi sugeriraju da genska osnova koju osoba nasledi pomaže u određivanju koje će mutacije opstati, kako će se tumori razvijati i kako će potencijalno odgovoriti na lečenje. Dankan Odom, vođa istraživanja, napomenuo je da su po prvi put uspeli da dokažu u kojoj meri genska osnova utiče na procese nastanka mutacija i puteve koji vode razvoju tumora.
Istraživači su koristili četiri genski različita soja miševa kako bi simulirali raznolikost sličnu onoj kod ljudi. Sve životinje su izložene identičnim dozama poznatog kancerogena za jetru, dietilnitrozamina, koji se može naći u duvanskom dimu i nekim prerađenim namirnicama. Ova supstanca izaziva oštećenja DNK, što može dovesti do mutacija i rasta tumora.
Iako su svi miševi dobili istu dozu kancerogena, rak se razvijao različitim putevima u zavisnosti od njihovog genetskog nasleđa. Naučnici su analizirali gotovo 600 tumora kako bi rekonstruisali način na koji su se razvijali. Iako su mnogi tumori na kraju aktivirali iste biološke procese koji podstiču rast raka, do toga su dolazili različitim mutacijama i genetskim promenama. Ovi rezultati ukazuju na to da nasleđena DNK utiče ne samo na rizik od razvoja raka, već i na način na koji se tumor razvija kada jednom počne da nastaje.
Istraživači ističu da bi ovi rezultati mogli imati važne posledice za skrining raka i razvoj precizne medicine. Ako genska osnova utiče na rizik od razvoja raka i na evolutivni put tumora, buduće strategije prevencije i skrininga moraju uzeti u obzir naslednu genetiku i raznolikost populacije. Sara Ejtken, docentkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, naglašava da bi nasledna genetika mogla uticati i na odgovor organizma na terapije koje ciljaju DNK tumora, uključujući hemoterapiju i radioterapiju.
Način na koji ljudi reaguju na lekove protiv raka verovatno se razlikuje u zavisnosti od njihovog genetskog nasleđa. To implicira da bi dijagnostika i terapija mogle zahtevati prilagođavanje svakom pacijentu. Ukoliko se ovi rezultati potvrde i kod ljudi, mogli bi otvoriti put ka preciznijem izboru terapije i boljoj proceni individualnog rizika za razvoj raka.
Naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnilo šta ovi rezultati znače kod ljudi, ali ovo otkriće može promeniti naše razumevanje načina na koji rak nastaje i dovesti do efikasnijih i preciznijih metoda borbe protiv ove bolesti. Zaključak je da genetika ima ključnu ulogu u razvoju raka i da se buduće strategije moraju prilagoditi kako bi se bolje zaštitili pojedinci na osnovu njihovih genetskih predispozicija.
