U poslednjih nekoliko nedelja, mnogi se žale da grip koji trenutno hara izgleda jače nego ikada pre. Pitanje koje se postavlja je: da li se nalazimo u novom talasu koronavirusa, možda bez da toga budemo svesni? Nakon pandemije COVID-19, postavlja se i pitanje kako je to uticalo na virus gripa i kako se sve to odražava na naše zdravlje. Na ova pitanja odgovara specijalista interne medicine, doktorka Snežana Dimitrijević.
Doktorka Dimitrijević objašnjava da su decembar i januar tradicionalno meseci kada se grip pojavljuje u velikom broju, ali sada se suočavamo sa sumnjom: da li je u pitanju samo grip ili neki novi soj koronavirusa? Na početku pandemije, grip je bio zapostavljen, ali sada imamo i grip i COVID-19, pri čemu su oba virusne respiratorne infekcije koje se prenose kapljičnim putem.
Obe bolesti imaju slične simptome, ali postoje ključne razlike. Grip obara naglo, uz visoku temperaturu, mučninu, bolove u mišićima i iscrpljenost, dok COVID-19 može uključivati i probavne smetnje poput prolivu i povraćanja. Zanimljivo je da gubitak mirisa i ukusa, koji je ranije bio ključan simptom COVID-a, sada više nije tako prisutan.
Što se tiče trajanja bolesti, grip obično traje do sedam dana, dok COVID-19 može trajati duže. S obzirom na to da se grip i COVID-19 javljaju u isto vreme, mnogi su zbunjeni i ne znaju da li su zaraženi jednim ili drugim virusom. Tokom pandemije, testiranje na COVID-19 je bilo uobičajeno, ali doktorka napominje da danas ne testiramo svakog pacijenta, jer su testovi na grip i COVID-19 dostupniji i jeftiniji.
Virus se takođe menja, a doktorka ističe da grip svake godine mutira, zbog čega je potrebno prilagoditi vakcinu. Slično tome, COVID-19 prolazi kroz mutacije, a trenutni sojevi kao što su omikron i delta ponašaju se drugačije. Klasične mere ostaju iste: odmaranje, hidracija i lekovi za snižavanje temperature.
Iako ne postoji specifičan lek za grip ili COVID-19, postoji mnogo mogućnosti za simptomatsko lečenje. Preporučuje se odmaranje, uzimanje paracetamola za obaranje temperature iznad 38,5 stepeni, kao i čajevi, vitamin C i tečnost. Doktorka upozorava na oprez u korišćenju antibiotika, jer bakterijske infekcije nisu česte kod gripa ili COVID-a. Antibiotici su potrebni samo kada dođe do sekundarnih bakterijskih infekcija.
Jedan od izazova sa kojima se lekari suočavaju je samolečenje antibioticima. Mnogi pacijenti nepromišljeno uzimaju antibiotike, često na osnovu saveta prijatelja ili iz straha od teških simptoma. Doktorka naglašava važnost pravilnog korišćenja antibiotika i potrebu za edukacijom pacijenata.
U kontekstu radnog okruženja, doktorka savetuje da se primenjuju mere predostrožnosti: provetravanje prostora, održavanje razmaka i korišćenje maramica prilikom kašljanja. Učenje iz prošlih iskustava pokazuje da se bolesti brzo šire, ali imunitet svake osobe je različit. Zbog toga neki mogu lakše podneti mere zaštite, dok su drugi u većem riziku.
Na kraju, grip i dalje predstavlja zdravstveni izazov, kao i COVID-19. Najvažnije je ostati oprezan, pratiti simptome i, kada je to moguće, vakcinisati se. Doktorka Dimitrijević naglašava da je najvažnije slušati svoje telo, odmarati se i obratiti pažnju na preventivne mere. S obzirom na trenutnu situaciju, bitno je biti informisan i svestan rizika, kako bismo zaštitili sebe i druge.
