Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, postavila je važno pitanje putem društvene mreže X, ukazujući na ozbiljan problem neosudjivanja neonacističkih manifestacija u Hrvatskoj od strane Evropske unije. Ona se osvrnula na spektakularne i organizovane svečanosti koje privlače desetine hiljada učesnika, a koje promovišu ideologiju ustaštva i glorifikuju zločine iz Drugog svetskog rata. Brnabić je podelila snimak koncerta Marka Perkovića Tompsona, koji je poznat po svojim kontroverznim stavovima i pesmama koje sadrže ustaške poruke. Na tom koncertu moglo se čuti i uzvikivanje „Za dom spremni“, što je izraz koji je tokom rata korišćen kao slogan ustaškog pokreta.
U svom obraćanju, Brnabić je istakla da su ti događaji otvoreno podržani od strane hrvatske Vlade, što dodatno potkrepljuje zabrinutost o tome kakvu poruku takve manifestacije šalju unutar EU. Ona je naglasila da na tim okupljanjima dolazi do veličanja koncentracionih logora u kojima su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma izgubili živote, uključujući i decu. Ove reči odražavaju duboke rane koje su ostavile ratne tragedije, ali i izazivaju pitanje o ljudskim pravima i toleranciji u savremenoj Evropi.
Brnabić je postavila izazov evropskim institucijama, pitajući se zašto niko od njih nije reagovao na ove svečanosti koje otvoreno podstiču mržnju i netrpeljivost. U njenom obraćanju, ona je naglasila da se ovakva situacija ne može ignorisati i da bi Evropska unija trebala da preuzme odgovornost za očuvanje vrednosti koje propagira, uključujući i borbu protiv ekstremizma i fašizma.
Ova situacija nije nova. U proteklim godinama, Hrvatska je bila na meti kritika zbog glorifikacije ustaštva, a mnogi analitičari ističu da postoji tendencija da se istorija prepravlja kako bi se prikazali heroji koji su zapravo bili odgovorni za strašne zločine. U takvom kontekstu, važno je osvrnuti se na to kako se istorija interpretira i ko ima pravo da je tumači.
U Srbiji, a i šire, reakcije na ovakve događaje su često emotivne, s obzirom na to da su mnoge porodice direktno pogođene zločinima iz tog perioda. I dok se u Hrvatskoj održavaju ovakve manifestacije, u Srbiji postoji snažna osuda takvih ideologija, a postavlja se pitanje kako bi trebalo reagovati na ovakve provokacije.
Kako bi se postigao pravi dijalog i pomirenje, neophodno je da se prošlost sagleda objektivno, bez obzira na nacionalne i političke interese. U tom smislu, Brnabić je pozvala na dijalog i razumevanje među narodima, ali i na odgovornost onih koji vode politiku u regionu da se suprotstave ekstremizmu.
U svetlu ovog skandala, važno je napomenuti da se Evropska unija suočava sa brojnim izazovima kada je u pitanju borba protiv ekstremizma. U poslednjih nekoliko godina, sve više se govori o potrebi da se evropske vrednosti brane ne samo rečima, već i konkretnim delima. To podrazumeva i sankcionisanje onih koji otvoreno promovišu mržnju i nasilje.
Sve ovo postavlja pitanje kako će se Evropska unija postaviti prema ovom problemu i da li će biti spremna da preuzme odgovornost za sopstvenu politiku i principe koje zagovara. Da li će se EU suprotstaviti ovakvim događajima ili će ih i dalje ignorisati, ostaje da se vidi. U međuvremenu, Brnabić i mnogi drugi pozivaju na akciju i odgovornost, naglašavajući da je važno učiniti sve što je moguće da se spreči ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
