Poslednje tri godine u Sjedinjenim Američkim Državama obeležene su značajnim porastom razlika u bogatstvu između najbogatijih slojeva stanovništva i ostatka populacije. Prema podacima američkih Federalnih rezervi, domaćinstva koja pripadaju najbogatijih 10 odsto po prihodima, 1989. godine, posedovala su 32 odsto ukupnog bogatstva. Očekuje se da će do 2025. godine taj udeo porasti na čak 68 procenata. Ovaj fenomen poznat je kao „ekonomija u obliku slova K“ (K-shaped economy), gde se bogati nastavljaju obogaćivati, dok ostali zaostaju.
Razlika u bogatstvu nije jedini aspekt koji se menja; važno je i šta ljudi poseduju i kako troše svoj novac. Dobra vest je da su Amerikanci iz svih prihodovnih grupa postali bogatiji tokom proteklih godina, ali je rast bogatstva imućnih Amerikanaca bio znatno brži u poređenju sa srednjom i nižom klasom. Neto bogatstvo najbogatijeg jednog procenta poraslo je za 30 posto, dok je bogatstvo srednjih 40 posto stanovništva poraslo za manje od 10 procenata.
Ova razlika može se objasniti kroz tri ključna faktora: nekretnine, akcije i inflaciju. Najbogatijih 20 odsto Amerikanaca poseduje više od polovine ukupne vrednosti kuća u zemlji, čija je vrednost naglo porasla u poslednjih nekoliko godina. Kako su kamatne stope na hipoteke rasle, Amerikanci s nižim prihodima su sve više isključeni iz mogućnosti kupovine kuća. Samo tri procenta vrednosti nekretnina u Americi pripada najnižih 20 procenata stanovništva.
Nakon pandemije, situacija je dodatno pogoršana. Kada su kamatne stope na hipoteke pale na istorijski niske nivoe, vlasnici kuća su refinansirali svoje kredite i oslobodili oko 430 milijardi dolara kapitala iz svojih nekretnina, što je stvorilo značajnu finansijsku prednost. Više od tri četvrtine finansijske imovine u SAD, uključujući akcije, nalazi se u rukama najbogatijih 20 procenata, dok više od četvrtine pripada najbogatijem jednom procentu.
Inflacija takođe igra ključnu ulogu u povećanju razlika u bogatstvu. Različite kategorije prihoda različito doživljavaju inflaciju. Potrepštine na koje Amerikanci s nižim prihodima troše veći procenat svojih prihoda, kao što su stanovanje i hrana, postale su skuplje u poređenju s onim što kupuju bogatiji Amerikanci. Između 2005. i 2023. godine, stvarne potrošačke cene porasle su za 57 procenata za donjih 20 procenata, dok su porasle samo za 46 procenata za gornjih 20 procenata.
Pored toga, trošenje se drastično razlikuje među različitim prihodovnim grupama. Amerikanci koji zarađuju manje od 40.000 dolara godišnje smanjili su svoju potrošnju od januara 2023. godine, a stagnirali su tek u septembru 2024. Tokom proteklih tri godine, njihova potrošnja prilagođena inflaciji povećana je za samo 1,3 procenata, dok su domaćinstva koja zarađuju 125.000 dolara ili više povećala svoju potrošnju za 7,6 procenata.
Visoka potrošnja bogatijih Amerikanaca povećala je ukupnu potražnju za robom i uslugama, što je dovelo do održavanja viših cena za sve Amerikance. Bogati ne samo da imaju više novca, već i bolje mogućnosti da uvećaju svoje bogatstvo, s obzirom na to da imaju pristup tržištima nekretnina i akcijama, dok su manje imućni Amerikanci često isključeni iz tih mogućnosti. Osim toga, bogati su bolje zaštićeni od inflacije, što dodatno produbljuje razlike u bogatstvu.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o ekonomskoj pravdi i održivosti društva, a posledice ovih ekonomskih razlika mogu imati dalekosežne efekte na sve aspekte života u Americi. U nastavku, ekonomski stručnjaci i političari suočiće se s izazovima kako da smanje razlike u bogatstvu i obezbede pravedniji ekonomski sistem za sve građane.
