Više od četiri veka, Merkatorova projekcija oblikuje način na koji zamišljamo svet. Ova mapa, koja je nastala u 16. veku i prvobitno je bila dizajnirana za pomorsku navigaciju, postala je uobičajena u učionicama, na televiziji i internetu. Međutim, ona ne prikazuje verno stvarne površine kontinenata, što rezultira time da Grenland na karti izgleda gotovo kao Afrika, iako je afrički kontinent u stvarnosti oko 14 puta veći.
Zbog ovih deformacija, Ujedinjene nacije su podržale novu projekciju poznatu kao „Equal Earth“ ili „Ravnopravna Zemlja“, koja bi trebala da pruži ravnopravniji prikaz površina kontinenata i država. Ova inicijativa dobila je podršku od 164 države, dok su Sjedinjene Američke Države bile jedine koje su glasale protiv, a šest zemalja, uključujući Srbiju, bilo je uzdržano zbog prikazivanja Kosova kao posebne države na novoj mapi.
Nova projekcija nije obavezujuća, ali se preporučuje za određene namene. Njeno usvajanje otvorilo je šire pitanje o tome kako način na koji je svet nacrtan utiče na naše doživljaje. Profesor geografskog fakulteta, Aleksandar Valjarević, napominje da nijedna projekcija ne može savršeno prikazati sve tačke planete Zemlje, ali nova mapa je svakako ravnopravnija.
Valjarević ističe da ne treba isključiti Merkatorovu projekciju, jer je ona nezamenjiva u navigaciji, posebno u avio i pomorskom saobraćaju. Međutim, Equal Earth pruža ravnopravniji način prikazivanja kontinenata, posebno Afrike, koja na novoj mapi izgleda približno onako kako izgleda u prirodi. Ova projekcija, razvijena 2018. godine, inspirisana je Robinsonovom projekcijom iz 1963. godine i ima za cilj da prikaže celu planetu tako da relativne površine kopnenih masa budu što vernije predstavljene.
Ipak, Valjarević podseća da nijedna mapa ne može biti potpuno tačna zbog prirode prenosa sfernog oblika Zemlje na ravnu kartu, što uzrokuje neizbežne deformacije. Mape se koriste za različite svrhe, a kartografi moraju odlučiti šta će biti najpreciznije: površina, oblik, udaljenost ili pravac.
Equal Earth daje prednost očuvanju relativnih površina kopnenih masa, dok je Merkatorova projekcija dizajnirana sa drugačijim ciljem. Nova mapa nije zamena za Merkatorovu u svim situacijama; ona je savršena za navigaciju, ali njene slabosti postaju očiglednije kada se koristi za poređenje površina. Na primer, Grenland na Merkatorovoj karti izgleda znatno veće nego što je u stvarnosti, gde zauzima oko 2,2 miliona kvadratnih kilometara, naspram Afrike koja zauzima oko 34,2 miliona.
Ova vizuelna deformacija može uticati na percepciju važnosti određenih regiona, što ukazuje na to da su mape mnogo više od jednostavnog sredstva za snalaženje. Politička dimenzija kartografije takođe dolazi do izražaja, jer granice i nazivi prostora često predstavljaju politička pitanja. Na primer, Foklandska ostrva se na argentinskim kartama prikazuju kao njihova teritorija, dok ih Velika Britanija prikazuje kao britansku teritoriju.
Sjedinjene Američke Države su glasale protiv nove mape, što Valjarević povezuje sa nekoliko razloga. Prvo, veličina SAD na novoj projekciji ih prikazuje kao manje, s obzirom na to da su deformacije Merkatorove projekcije izraženije kako se ide dalje od ekvatora. Drugo, Grenland, koji je na mapi prikazan kao skoro isti kao Afrika, ima političke implikacije, jer SAD imaju pretenzije na taj deo.
Na kraju, profesor Valjarević ne očekuje da će nova mapa značajno promeniti nacionalne kartografske sisteme. Svaka država ima svoju odluku o kartama i načinima prikazivanja teritorija, a nova mapa će se koristiti u UN-u prilikom rasprava o globalnim pitanjima. Na kraju, pitanje ostaje: postoji li mapa koja će konačno prikazati svet „kakav jeste“?
