Aleksi Korbijer, visoko pozicionirani francuski poslanik, je izrazio svoju zabrinutost povodom odluke predsednika Emanuela Makrona da spusti zastave na pola koplja u čast preminulog pape Franje. Ovaj potez je izazvao raspravu o razdvajanju crkve i države, što je princip koji je utemeljen francuskim zakonom iz 1905. godine. Korbijer, bivši član krajnje levičarske stranke Nepotčinjeni i sadašnji predstavnik ekologista, smatra da ovakva praksa nije u skladu sa sekularnim načelima Francuske.
U izjavi za medije, Korbijer je naglasio da je potpuno u redu da šef države oda poštovanje papi, ali je kritikovao potrebu za ovakvom „sekularnošću s varijabilnom geometrijom“. On se osvrnuo na to da se zastave ne spuštaju kada umre neko ko pripada drugoj religiji, ističući da se ne može praviti razlika između religija. „Neće se zastave spuštati kada premine neka visoka ličnost iz drugih religija“, rekao je Korbijer, dodajući da je francuska država sekularna.
Osim toga, Korbijer se osvrnuo na to da papa Franjo, iako je duhovni vođa, takođe obavlja funkciju šefa države Vatikana, te je naglasio da to ne menja pristup Francuske prema sekularizmu. „Ne spuštaju se zastave svaki put kada neki predsednik u svetu premine“, dodao je, pozivajući se na principe koje je zastupao nekadašnji francuski premijer Žorž Klemanso.
Kritikujući odlazak visoke delegacije, uključujući ministre spoljnih i unutrašnjih poslova, na papinu sahranu, Korbijer je napomenuo da bi prema principu razdvajanju crkve od države, najviši predstavnici vlasti trebali izbegavati prisustvovanje zvaničnim religioznim ceremonijama. U njegovom primeru, ukazao je na to da, kada bi sutra umro Dalaj Lama, ne bi došlo do spuštanja zastava, niti bi predsednik išao na ceremoniju.
I pored kritike, Korbijer nije propustio priliku da oda priznanje papi Franji za sve što je učinio u borbi protiv siromaštva, migracija i nekontrolisanog kapitalizma. On je istakao važnost papinog delovanja u društvenom kontekstu, ali je ponovio da Francuska mora ostati sekularna država u kojoj se poštuju svi vernici, bez privilegija za jednu religiju.
Korbijer je takođe komentarisao prisustvo drugih državnika na papinoj sahrani, ističući da to ne menja njegov stav o sekularnosti. On je naveo primer Donalda Trampa, koji polaže zakletvu nad Biblijom, naglašavajući da je u Francuskoj situacija drugačija. „Branim sekularnu republiku. I to se odnosi na sve vere“, rekao je Korbijer.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje o granicama između religije i države u Francuskoj, zemlji koja se ponosi svojim sekularnim načelima. Diskusija o tome kako bi trebalo obeležavati događaje vezane za religijske vođe, bez obzira na njihov značaj, i dalje ostaje aktuelna. Mnogi se pitaju kako bi se slične situacije mogle rešiti u budućnosti, da li bi trebalo da postoje posebni protokoli ili pravila koja bi se primenjivala u ovakvim slučajevima.
U zaključku, Korbijerova izjava ukazuje na kompleksnost odnosa između religije i politike u Francuskoj, posebno u svetlu sve većih izazova koje donosi globalizacija i pluralizam. Ovaj incident može poslužiti kao povod za dublju analizu i raspravu o ulozi sekularnosti u savremenom društvu i kako se ona može očuvati u vremenima kada se čini da se granice između crkve i države sve više zamagljuju. U svakom slučaju, važno je da se ovakve debate nastave u cilju očuvanja vrednosti koje čine francusku republiku jedinstvenom.
