Njujork, Sjedinjene Američke Države – U okviru sve većih tenzija između medija i vlasti, zaposleni, novinari i sindikati Glasa Amerike (VOA) odlučili su da podnesu tužbu protiv administracije predsednika Donalda Trampa. Ova pravna akcija usledila je nakon odluke o gašenju novinskih agencija koje su finansirane od strane američke vlade, što tužioci smatraju kršenjem prava na slobodu informisanja koje je zagarantovano Prvim amandmanom Ustava SAD.
Prema informacijama iz tužbe, američka agencija za globalne medije, njen vršilac dužnosti direktora Viktor Morales, kao i specijalni savetnik Keri Lejk, prekršili su nekoliko zakona kada su prošle subote poslali više od 1.300 zaposlenih na prinudni odmor i smanjili finansiranje za nekoliko novinskih servisa. Ova odluka izazvala je zabrinutost među zaposlenima i širim društvom, s obzirom na to da se radi o medijima koji igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti o važnim pitanjima.
U tužbi se zahteva da sud izda nalog za poništenje odluke o zatvaranju američke Agencije za globalne medije, koja je odgovorna za finansiranje Glasa Amerike, kao i drugih medijskih kuća poput Radija Slobodna Evropa, Radija Sloboda i Radija Slobodna Azija. Ove agencije su poznate po tome što pružaju nezavisne vesti i informacije u zemljama gde je sloboda medija ograničena ili ne postoji.
Prema podacima, Glas Amerike je osnovan 1942. godine sa ciljem da pruži tačne i objektivne informacije o SAD i svetu, posebno u vremenima kada su se suočavali sa propagandom tokom Hladnog rata. Tokom decenija, VOA je postao važan izvor informacija za mnoge ljude širom sveta, a njegova uloga je postala još značajnija u eri digitalne komunikacije i globalizacije.
Odluka o smanjenju finansiranja i slanju zaposlenih na prinudni odmor naišla je na osude ne samo unutar same agencije, već i među ljudima i organizacijama koje se bore za slobodu medija. Sindikati su izrazili zabrinutost da bi ovakve mere mogle dovesti do smanjenja kvaliteta izveštavanja i smanjenja broja novinara koji su u mogućnosti da rade na važnim projektima i istraživanjima.
Analitičari smatraju da su pritisci na medije i novinare u SAD-u u poslednjih nekoliko godina postali sve intenzivniji, što ukazuje na širu pretnju slobodi štampe. Mnogi smatraju da je ova situacija rezultat sve većeg antagonizma između medija i vlade, kao i načina na koji vlasti reaguju na kritiku i nezavisno izveštavanje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da sloboda medija i nezavisno novinarstvo imaju ključnu ulogu u demokratiji. One omogućavaju građanima da budu informisani o pitanjima od javnog interesa, da postavljaju pitanja i da drže vlast odgovornom za svoje postupke. Kada se sloboda medija ugrožava, to može imati ozbiljne posledice po društvo kao celinu.
Osim toga, tužba Glasa Amerike dolazi u trenutku kada se čitava američka medijska scena suočava s izazovima, uključujući finansijske pritiske, promene u načinu konzumiranja vesti i rastući uticaj društvenih mreža. Mnogi novinari i novinarke suočavaju se sa nesigurnostima u svom radu, što dodatno komplikuje situaciju.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će sud reagovati na ovu tužbu i kakve će posledice to imati na budućnost Glasa Amerike i slobode medija u SAD-u. Ovaj pravni postupak može postati presedan za slične slučajeve u budućnosti i može uticati na način na koji se vlasti odnose prema medijima koji kritički izveštavaju o njihovim aktivnostima.
Sve u svemu, ova tužba je još jedan znak da je sloboda medija u SAD-u pod pritiskom, a njen ishod može imati dugoročne posledice po nezavisno novinarstvo i prava novinara. U društvu koje se sve više suočava s dezinformacijama i napadima na novinare, očuvanje slobode medija postaje sve važnije.
