Karijerni diplomata Zoran Milivojević je danas govorio o stanju na Kosovu i Metohiji, ističući zabrinjavajuće tendencije koje se tiču etničkog čišćenja Srba. On je ocenio da zapadni centri moći, predvođeni NATO-om, tolerišu ovu politiku koju sprovode privremene institucije u Prištini. Kao nedavni primer, naveo je prebijanje Nenada Raškovića iz Zubinog Potoka, ističući da je krajnji cilj ove akcije da se Srbi primoraju na priznanje samoproklamovane nezavisnosti takozvanog Kosova.
Milivojević je za Tanjug izjavio da je strategija Prištine, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, da izmeni faktičko stanje i da stavi srpski narod i državu pred zid, naterajući ih da priznaju nešto što ne bi smeli da priznaju. Prema njegovim rečima, zapad je izgubio kontrolu nad situacijom na Kosovu, a njihovo nečinjenje traje predugo.
On je naglasio da nivo tolerancije prema ovim incidentima prelazi granice racionalnog ponašanja, sugerišući da postoji namera da se kosovska državnost potvrdi po svaku cenu. „Taj stepen tolerancije nečinjenjem prevazilazi nešto što bi bilo racionalno ponašanje i postavljanje ozbiljnih faktora“, rekao je Milivojević, dodajući da zapadni centri moći ne reaguju na situaciju koja se pogoršava.
Osim toga, Milivojević je istakao da je incident sa Raškovićem materijalni dokaz etničkog čišćenja. Prema njegovim rečima, to je očigledan znak represije i odsustva prava, kao i dokaz da sve što se dešava na terenu ukazuje na ozbiljnu opasnost po srpsku zajednicu na Kosovu. On je ukazao na rušenje kuća, napade na živote i slobodu kretanja, naglašavajući da su to svi elementi koji ukazuju na etničko čišćenje.
Milivojević je takođe skrenuo pažnju na to da se situacija na terenu može dodatno pogoršati. Mnogo ljudi se suočava sa neprijatnostima, ali se plaše da prijave te incidente, što može dovesti do eskalacije. On je upozorio da je granica između trpljenja i odlučivanja o reakciji vrlo tanka, što može izazvati dodatne tenzije.
Prema njegovim rečima, trenutno stanje na Kosovu podseća na etničko čišćenje, ne samo u smislu fizičkog nasilja, već i u širem smislu, gde se pokušava eliminisati sve što je srpsko, uključujući i ljude koji žive na svojim ognjištima. On je naglasio da je ova situacija uz podršku onih koji se zaklinju u liberalnu demokratiju, što dodatno komplikuje situaciju.
Milivojević je izrazio sumnju u iskrenost zapadnih zemalja kada je reč o zaštiti ljudskih prava i pravde na Kosovu. On je istakao da se čini da zapadni centri moći zapravo podstiču ovakve akcije i ne reaguju na nasilje koje se sprovodi nad Srbima. U tom smislu, njegov stav je da je potrebna hitna reakcija da bi se sprečilo daljnje pogoršanje situacije.
U zaključku, Milivojević je naglasio da je neophodno da se međunarodna zajednica ozbiljno pozabavi ovim pitanjima i da pruži zaštitu srpskoj zajednici na Kosovu. Samo kroz dijalog i pritisak na privremene institucije u Prištini može se doći do rešenja koje bi obezbedilo mir i stabilnost u regionu. On smatra da je važno da se istakne potreba za očuvanjem ljudskih prava i suzbijanjem etničkog nasilja, posebno u tako osetljivim područjima kao što je Kosovo i Metohija.
