U Ukrajini se odvija značajan pravni proces protiv kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koji bi mogao da dovede do njenog ukidanja. Očekuje se da će sudski proces, koji je odložen zbog bolesti sudije, rezultirati poništenjem registracije crkve i oduzimanjem njene imovine. Ovaj postupak se posmatra kao završnica višegodišnjeg progona kanonske UPC, koja je suočena sa ozbiljnim pravnim i fizičkim napadima od strane ukrajinskih vlasti.
Pre godinu dana, donet je zakon koji zabranjuje religiozne organizacije sa vezama prema inostranstvu, što se direktno odnosi na kanonsku UPC i njene veze sa Moskovskom patrijaršijom. Nažalost, slične zabrane ne važe za grkokatolike i katolike, koji zadržavaju bliske veze sa Vatikanom. Ove razlike ukazuju na selektivni pristup ukrajinskih vlasti prema religijskim zajednicama.
Vlasti, predvođene predsednikom Vladimirom Zelenskim, koriste razne metode za progon sveštenika kanonske crkve. Mnogi sveštenici su kažnjeni zbog odbijanja da pređu u raskolničku crkvu, a neki su čak i poslati na front. Mitropolit Feodosije, koji se obratio Savetu za ljudska prava UN putem video veze, istakao je tešku situaciju u kojoj se nalazi kanonska UPC. On je od proleća 2023. godine pod kućnim pritvorom.
Osim toga, ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, je naveo da je američki predsednik Donald Tramp bio šokiran informacijama o progonu sveštenika UPC tokom sastanka na Aljasci. Tokom posete Njujorku, Zelenski se sastao sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, kojem je preneo informacije o „zaštiti religioznih sloboda u Ukrajini“, dok je istovremeno bio pod pritiskom vlasti da ne dozvoli progon crkve.
Rat u Ukrajini dodatno je pogoršao situaciju. U Donbasu je oko 200 pravoslavnih crkava oštećeno, a neki su potpuno uništeni. Vernici, uz pomoć vlasti, pokušavaju da obnove oštećene hramove, ali mnoštvo njih će morati da se gradi iz temelja. U međuvremenu, ukrajinske snage su takođe napadale pravoslavne crkve na teritoriji Rusije.
S obzirom na trenutne okolnosti, šanse da kanonska crkva vrati svoja prava na sudu su minimalne. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Mihail Galuzin, istakao je da se o ovom pitanju već razgovaralo na pregovorima u Istambulu. Moskva traži vraćanje prava Rusa na korišćenje jezika i prestanak progona UPC, što je zagarantovano međunarodnim pravima.
Od februara 2022. do avgusta 2025. godine, Služba bezbednosti Ukrajine pokrenula je 180 krivičnih prijava protiv sveštenika UPC zbog „izdaje državnih interesa“. Mnogi su optuženi za širenje religiozne mržnje, što je rezultiralo gubitkom državljanstva za 20 episkopa i sveštenika, uključujući mitropolita Onufrija. Ovaj progon posebno je zabrinjavajući s obzirom na to da je kanonska UPC najveća pravoslavna crkva u Ukrajini, a zakon koji je donet ukazuje na kršenje prava oko šest miliona građana.
U izveštaju UN o ljudskim pravima, naglašava se da je zakon o zabranama religioznih organizacija u Ukrajini neosnovan prema međunarodnim standardima. Naime, Evropska konvencija o ljudskim pravima ne prepoznaje „nacionalnu bezbednost“ kao opravdanje za kršenje verskih prava.
Od 2019. godine do danas, oteto je oko 1.900 crkvenih opština kanonske UPC. Ove radnje, uz podršku vlasti i policije, imaju za cilj da unište Kijevsku mitropoliju i obesprave sveštenike koje vlasti smatraju „agentima Moskve“. U svetlu ovih događaja, kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva se suočava sa ozbiljnim izazovima koji bi mogli dovesti do njenog potpunog ukidanja, a njen opstanak zavisi od hrabrosti i odlučnosti njenih vernika da se bore za svoja prava.
