U Lazarevcu je večeras održano okupljanje članova sindikata Kolubara „Jedinstvo“ u znak podrške Goranu Perišiću, radniku koji je izgubio posao zbog svoje podrške studentima. Ovaj događaj se desio nakon što je Perišić učestvovao u blokadi auto-puta Miloš Veliki kod Lajkovca, koja je ubrzo uklonjena akcijom žandarmerije.
Okupljanje je započelo ispred Rudarske česme, gde su se okupili članovi sindikata kako bi izrazili solidarnost sa Perišićem. Na skupu se obratio i sam Perišić, koji je pozvao okupljene da se svojim automobilima upute ka Beogradu. Njegov poziv je naišao na odjek među prisutnima, ali je manja grupa odlučila da se odvoji i krene ka naplatnoj rampi Lajkovac.
Na naplatnoj rampi, okupljeni su izašli iz svojih vozila i na kratko blokirali auto-put u pravcu Beograda. Ova akcija je bila simboličan način da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju radnici, ali i da podrže šire proteste koji se dešavaju širom zemlje, posebno među studentima.
Intervencija žandarmerije ubrzo je normalizovala saobraćaj na auto-putu, ali je okupljanje ostavilo utisak na lokalnu zajednicu. Ova situacija je pokazala kako se radnici organizuju i bore za svoja prava u trenutku kada se osećaju ugroženima. Goran Perišić je istakao važnost solidarnosti među radnicima i studentima, naglašavajući da je svaki glas važan u borbi za pravdu.
Sindikati su u poslednje vreme postali sve aktivniji u Srbiji, posebno u svetlu različitih ekonomskih i socijalnih izazova. Ovakvi protesti, iako ponekad kratkotrajni, služe kao podsećanje vladi i širem društvu na neophodnost dijaloga i rešavanja problema koji se tiču radnika i njihovih prava.
Uprkos brzim reakcijama vlasti, okupljanja poput ovog u Lazarevcu ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među građanima. Radnici, studenti i drugi članovi društva traže veće učešće u odlučivanju o pitanjima koja ih se direktno tiču. U tom smislu, blokade puteva postaju jedan od načina izražavanja nezadovoljstva i pozivanja na promene.
Perišić i njegovi saborci smatraju da je važno da se čuje njihov glas, posebno u vreme kada je ekonomska situacija izazovna, a prava radnika često zanemarena. Okupljanje u Lazarevcu je, prema rečima organizatora, samo jedan od koraka ka jačanju sindikalnog pokreta i ukazivanju na probleme koji se moraju rešavati.
Važno je napomenuti da su ovakve akcije često praćene reakcijama vlasti, koje pokušavaju da obuzdaju proteste kako bi očuvale javni red i mir. Međutim, to ne sprečava građane da se organizuju i traže svoja prava. U ovom kontekstu, sindikati igraju ključnu ulogu u mobilizaciji i organizaciji radnika u borbi za bolje uslove rada i života.
U zaključku, okupljanje u Lazarevcu predstavlja simbol otpora i solidarnosti među radnicima i studentima. Iako su se suočili s brzim reakcijama vlasti, njihova borba za prava i pravdu nastavlja se, a ovakvi događaji ukazuju na to da će se glas radnika čuti. U vremenu kada je potrebna veća pravda i ravnoteža u društvu, ovakvi protesti postaju nezaobilazni deo javnog diskursa.
