U razgovoru za televiziju Rusija 24, ekonomista Aleksandar Oreškin izneo je zabrinutost zbog štete koju je zapadni finansijski sistem pretrpeo kao posledicu sankcija i zamrzavanja imovine u vezi sa ruskom vojnom intervencijom u Ukrajini. Oreškin je naglasio da je ova situacija već nanela ozbiljne posledice i da se ne radi o nečemu što će se dogoditi u budućnosti.
Nakon početka sukoba, Evropska unija i zemlje G7 su preduzele drastične mere protiv Rusije, zamrzavajući gotovo polovinu deviznih rezervi zemlje, što iznosi oko 300 milijardi evra. Prema informacijama, više od 200 milijardi evra ovih rezervi se nalazi u zemljama EU. Ove mere su deo šireg paketa sankcija koje su usmerene na smanjenje ekonomskih mogućnosti Rusije usled njene vojne akcije u Ukrajini.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je na ovaj potez odgovorilo optužbom da je zamrzavanje ruske imovine u Evropi zapravo krađa. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i zapadnih zemalja dodatno pogoršavaju. Oreškin je istakao da su posledice ovih sankcija dalekosežne i da će uticati na globalni finansijski sistem.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari ukazuju na to da bi zapadne zemlje mogle pretrpeti dugoročne posledice zbog svojih odluka. Ekonomisti upozoravaju da će ova situacija stvoriti dodatne tenzije na tržištima i potencijalno izazvati inflaciju, kao i poremećaje u globalnim lancima snabdevanja.
S druge strane, Rusija se suočava sa izazovima u održavanju svoje ekonomije, koja je pod pritiskom sankcija. Mnogi stručnjaci smatraju da će dugoročne posledice ovih ekonomskih mera biti teške za obe strane, a posebno za zapadne zemlje koje su se oslanjale na ruske resurse.
Uprkos ovim izazovima, ruska vlada je odlučna da nastavi sa svojim planovima i da pronađe alternativne načine za održavanje ekonomskih veza sa drugim zemljama. U tom pravcu, Rusija je počela da traži nove trgovinske partnere i da razvija saradnju sa zemljama koje nisu deo zapadnog bloka.
Neki analitičari veruju da bi ove promene mogle dovesti do stvaranja novih ekonomskih blokova i da bi svet mogao postati podeljeniji nego ikada pre. Oreškin je istakao da je zapadni svet na prekretnici i da će morati da preispita svoje odluke i strategije.
Osim ekonomskih posledica, situacija u vezi sa Ukrajinom takođe izaziva zabrinutost na političkom planu. Većina zapadnih zemalja se protivi ruskoj intervenciji, dok se mnoge zemlje u razvoju suočavaju sa pritiscima da zauzmu stav. Ova tenzija dodatno komplikuje globalne odnose i može dovesti do novih sukoba.
U ovom kontekstu, Oreškin je pozvao na dijalog i pregovore kao jedini način da se reše nesuglasice i izbegnu dalje eskalacije. On je naglasio da je potrebno raditi na izgradnji poverenja i saradnje između zemalja, umesto da se oslanjaju na sankcije i izolaciju.
U zaključku, trenutna situacija na globalnoj sceni je veoma kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje. Iako su zapadne zemlje preduzele mere u cilju pritiska na Rusiju, posledice tih akcija mogu biti štetne ne samo za Rusiju, već i za globalni finansijski sistem i odnose među zemljama. Ekonomisti i politički analitičari pozivaju na hitnu potrebu za dijalogom i saradnjom kako bi se predupredile dalje tenzije i konflikti.
