Dok su se neki novinari Radio-televizije Srbije (RTS) vratili redovnom radu uprkos blokadi zgrade, u javnosti su se pojavili postovi na društvenim mrežama koji direktno targetiraju ove novinare, često otkrivajući njihove lične podatke. Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ocenjuje da je ovakva praksa protivzakonita i izuzetno opasna. On naglašava da je nedopustivo i zakonom zabranjeno objavljivanje ličnih podataka bez pristanka osobe na koju se ti podaci odnose.
Marinović ističe da, iako društvene mreže tehnički spadaju u kategoriju medija, zakonski okvir u Srbiji ne daje njegovoj instituciji ingerencije nad sadržajem koji se objavljuje na tim platformama. Odgovornost za takve objave leži kod drugih tela, kao što su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ili Ministarstvo informisanja.
Za osobe koje su pogođene objavama koje krše njihova prava, Poverenik navodi više mehanizama zaštite. Oštećeni mogu podneti privatnu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ili tužiti osobu koja je objavila njihove podatke, ukoliko je poznata. Takođe, postoji mogućnost podnošenja prijave protiv NN lica u slučaju anonimnih objava.
U kontekstu digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka, posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal igra važnu ulogu. Međutim, zaštita zavisi i od tehničkih mogućnosti da se otkrije ko stoji iza određene objave. Marinović naglašava da se ovakva kršenja privatnosti dešavaju i poznatim i nepoznatim osobama, a posebno su ranjivi obični građani, čije posledice često uključuju narušavanje mira ili reputacije.
Društvene mreže su omogućile svakome da neovlašćeno širi tuđe podatke, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Marinović podseća da je važno preduzeti sve dostupne mere, uključujući pravne reakcije, kako bi se osudile ovakve prakse.
Jedan od ključnih problema je nedostatak lokalne odgovornosti velikih platformi poput Mete (Facebook, Instagram) i X (bivši Twitter). Ove platforme ne imaju predstavnike za zaštitu podataka u Srbiji, iako je to zakonska obaveza. Marinović ističe da obaveza imenovanja predstavnika važi za sve koji obrađuju podatke korisnika u Srbiji, bez obzira na to da li su oni domaći građani ili turisti. Dok je Google postavio svog predstavnika, Meta i X to nisu učinili, što otežava zaštitu korisnika.
Iako se zakon o zaštiti podataka o ličnosti menja, proširenje ingerencija Poverenika za informacije nije trenutno predviđeno. Marinović smatra da bi takva inicijativa mogla izazvati otpor u javnosti zbog straha od zadiranja u slobodu medija. On naglašava da je odgovornost na medijima da procene šta je u javnom interesu, a šta predstavlja zloupotrebu.
U poređenju sa tradicionalnim medijima, Marinović primećuje da digitalni kanali mnogo češće krše zakon. Mnogi mladi ljudi masovno koriste ove kanale, a posledice mogu biti ozbiljne, uključujući slučajeve samoubistava uzrokovanih objavama koje su narušile nečiji život.
Na kraju, Poverenik poziva sve koji objavljuju sadržaj da se zapitaju da li bi želeli da se isto to objavi o njima. Ako ne bi želeli, onda ne bi trebalo da objavljuju ni o drugima. Ovaj savet podseća na važnost odgovornosti u digitalnom prostoru i potrebu za zaštitom ličnih podataka. U razgovoru sa Milanom Marinovićem, jasno se može videti značaj ovih tema u savremenom društvu.
