Kada građani pomisle na otpad, često im je fokus samo na njegovu poslednju tačku – kontejner, kamion ili deponiju. Međutim, ambicija Srbije je da izgradi moderan sistem upravljanja otpadom, koji počinje već u trenutku nastanka otpada, bilo u domaćinstvima ili kroz odluke privrede. U tom smislu, Zakon o upravljanju otpadom predstavlja temelj budućeg sistema u ovoj oblasti.
Cilj ovog zakona je obezbeđivanje uslova za značajno smanjenje količina otpada koji završavaju na deponijama, zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života svih građana. Prevencija otpada, koja je najefikasnija i najodgovornija strategija, podrazumeva da najbolji otpad bude onaj koji nikada ne nastaje. Ukoliko otpad ipak nastane, sledeći najbolji korak je njegovo korišćenje kao resursa, odnosno ponovna upotreba.
Zakon predviđa snažne mere prevencije, posebno u vezi s otpadom od hrane. Takođe, svi proizvođači otpada biće obavezni da planiraju upravljanje otpadom, evidentiraju i kontrolišu način njegovog zbrinjavanja. U novom sistemu, put otpada će se pratiti od izvora do konačnog tretmana. Improvizacija u oblasti upravljanja otpadom je skupa, ne samo zbog finansijskih troškova, već i zbog gubitka poverenja građana i štete po životnu sredinu. Stoga se ovim zakonom uvode jasna pravila koja će povećati efikasnost. Svi će znati svoje obaveze, šta je dozvoljeno, a šta nije, kao i ko je odgovoran za šta. Kontrola i transparentnost biće jačani digitalizacijom dokumentacije o kretanju neopasnog otpada.
Građanima će biti omogućeno da na legalan način, uz odgovarajuću dokumentaciju, predaju otpad pravnim licima. Zakon je usklađen sa evropskim standardima, uključujući propise koji ograničavaju upotrebu štetnih ftalata u električnoj i elektronskoj opremi. Ovo je važno ne samo za zaštitu životne sredine, već i za poziciju srpske privrede koja mora da dokazuje usklađenost sa standardima tržišta EU.
Važno je napomenuti da se sistem upravljanja otpadom ne gradi preko noći i da ne treba uvoditi obaveze koje praksa ne može da iznese. Zbog toga otpad od tekstila u ovoj fazi nije deo predloga, jer uvođenje tekstila u posebne tokove otpada nije zaživelo ni u svim članicama EU. Cilj je uvođenje rešenja koja se mogu sprovesti.
Zakonom se uvodi mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe, čime se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, jača konkurentnost domaće privrede i ispunjava zahtev CBAM mehanizma. Ova strategija znači manje zagađenja, stabilnije cene energije i više mogućnosti za domaće kompanije. Uvoz neopasnog otpada može biti strateška prilika za Srbiju jer doprinosi cirkularnoj ekonomiji, smanjuje troškove u industriji i povećava konkurentnost.
Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima doprinosi boljem kvalitetu vazduha i ima značaj u kontekstu klimatskih politika. Takođe, analiziraju se lokacije u lokalnim samoupravama koje nisu obuhvaćene regionalnim centrima za upravljanje otpadom, sa potencijalom za postavljanje mobilnih postrojenja za spaljivanje otpada. Važno je naglasiti da ova rešenja nisu prečica, već podsticaj za ubrzanje izgradnje domaćeg sistema.
Zakon o upravljanju otpadom je krovni dokument koji je deo šireg plana za uvođenje reda u ovu oblast nakon višedecenijske nebrige. U narednom periodu, planira se ambiciozna izgradnja modernih regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati po savremenim standardima. Paralelno, nastaviće se sa zatvaranjem i sanacijom nesanitarnih deponija i čišćenjem divljih deponija.
Pokreću se novi projekti za prevenciju nelegalnog odlaganja otpada i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Zakon o upravljanju otpadom predstavlja jasnu poruku Srbije da se bira red umesto improvizacije, prevencija umesto gašenja požara i transparentnost umesto sivih zona. Na taj način potvrđuje se spremnost da se unapredi kvalitet života građana, modernizuje država i budućim generacijama ostavi životna sredina koja je dostojna njihovog odrastanja.
