U drugom parničnom postupku koji se održao 3. maja 2023. godine, Viši sud u Beogradu razmatrao je slučaj Keca Kecmanovića, koji je u školi „Ribnikar“ ranio dečaka J. D. u nogu. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju javnosti, a suđenje je privuklo mnoge medije i stručnjake. Tokom suđenja, saslušani su veštaci koji su dali svoja mišljenja o povredama i okolnostima pod kojima su se dogodile.
Veštak ortoped Vesna Jovanović iznela je svoje nalaze i mišljenje o povredi koju je dečak pretrpeo. Ona je istakla da se radi o lakšoj telesnoj povredi, što je izazvalo primedbe advokata dečaka. Jovanović je objasnila da metak nije oštetio nijedan vitalni organ i da je rana prošla kroz meko tkivo, što je značilo da su posledice minimalne. Prema njenim rečima, rana se zarasla u roku od nekoliko nedelja i nije ostavila nikakve fizičke posledice.
U svom izlaganju, Jovanović je navela da je dečak bio na klinici sa ocem i da je imala priliku da ga pregleda i razgovara s njim. Naglasila je da nije bilo opasnosti po život, jer povreda nije zahtevala hitnu medicinsku pomoć. „Čak i da mu nije pružena medicinska pomoć, on ne bi iskrvario, a rana bi se sama smirila“, rekla je Jovanović, čime je dodatno podržala svoju tvrdnju o prirodi povrede.
Ova izjava veštaka otvara pitanja o ozbiljnosti posledica koje ovakvi incidenti mogu imati na decu i njihove porodice. Iako je medicinski aspekt povrede možda bio manje ozbiljan nego što su neki očekivali, emocionalni i psihološki efekti ovakvog događaja mogu biti dalekosežni. Ranjenik, kao i njegovi vršnjaci, mogli su doživeti traumu koja će ih pratiti duži vremenski period. Pitanje kako se nositi s posljedicama nasilja u školama ostaje ključno za društvo.
Ovaj slučaj nije samo pravni problem, već i pitanje koje se tiče obrazovnog sistema i sigurnosti dece u školama. Mnoge škole širom Srbije i sveta suočavaju se sa sličnim izazovima, a društvo se mora suočiti s pitanjem kako stvoriti sigurnije okruženje za decu. Diskusija o prevenciji nasilja u školama i načinima na koje se može zaštititi decu od sličnih incidenata postaje sve relevantnija.
Suđenje će se nastaviti u junu, a očekivanja su velika kako sa strane porodice povređenog dečaka, tako i sa strane javnosti. Reakcije na ovaj incident pokazale su da je tema nasilja u školama veoma osetljiva i da se mora ozbiljno razmatrati. Roditelji, učitelji i društvo u celini imaju odgovornost da se bore protiv nasilja i stvore okruženje u kojem će deca biti zaštićena.
Vesna Jovanović je svojim stručnim mišljenjem ukazala na to da medicinski aspekt povrede možda nije tako ozbiljan, ali to ne umanjuje težinu situacije. Potrebno je raditi na edukaciji i prevenciji nasilja u školama kako bi se sprečili ovakvi incidenti u budućnosti. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za širu debatu o sigurnosti u školama i odgovornosti svih učesnika u obrazovnom procesu.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je slučaj Keca Kecmanovića više od pravnog pitanja; on ukazuje na potrebu za promenama u društvenim normama i vrednostima. Uloga škole kao sigurnog mesta za decu mora biti prioritet, a svi akteri u obrazovanju moraju raditi zajedno kako bi obezbedili sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj.
