Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je nedavno komentarisala trenutnu situaciju oko pregovora između Rusije i Ukrajine, naglašavajući da bi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo da se obrati Londonu kako bi podstakla Kijev da se vrati za pregovarački sto. Zaharova je na svom Telegram kanalu iznela sumnju u to ko bi u Londonu slušao Lajenovu, ali je istakla da je važno da se pronađe način da se Ukrajina vrati za pregovore.
Ona je podsetila na to da je Rusija već bila uključena u pregovore u proleće 2022. godine, ali je tadašnji britanski premijer Boris Džonson uspeo da odvrati Kijev od nastavka tih razgovora. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u EU sve više govori o potrebi za mirovnim pregovorima, ali se čini da Ukrajina nije spremna da učestvuje u njima bez dodatnih garancija i podrške zapadnih zemalja.
Zaharova je takođe istakla da je Lajenova nedavno održala sastanak sa kineskim premijerom Li Ćijangom, tokom kojeg je zamolila Peking da „iskoristi svoj uticaj“ kako bi podstakao Rusiju da se vrati za pregovarački sto. Ova situacija pokazuje da međunarodni akteri sve više nastoje da utiču na tok sukoba u Ukrajini, ali su rezultati tih napora, kako se čini, limitirani.
U poslednje vreme, međunarodna zajednica se suočava sa brojnim izazovima kada je reč o rešavanju sukoba u Ukrajini. Rusija i Ukrajina su na suprotnim stranama, a svaki pokušaj pregovora do sada je naišao na prepreke. Ukrajina insistira na povlačenju ruskih trupa kao preduslov za bilo kakvu vrstu pregovora, dok Rusija traži priznanje svojih teritorijalnih dobitaka.
Pored toga, situacija na terenu se i dalje komplikuje. Sukobi se nastavljaju na frontovima, a humanitarna situacija u Ukrajini je i dalje kritična. Mnoge oblasti su pogođene bombardovanjem, a građani se suočavaju s teškim uslovima života. Zbog toga je važno da se pronađe rešenje koje će omogućiti prekid vatre i povratak za pregovarački sto.
Međutim, izazovi su brojni. Na strani Ukrajine, postoji snažan pritisak javnosti da se nastavi borba protiv ruskih snaga i da se ne prihvate nikakvi kompromisi koji bi mogli ugroziti suverenitet zemlje. S druge strane, Rusija je jasno stavila do znanja da ne namerava da se povuče sa svojih pozicija bez odgovarajućih ustupaka.
U ovom kontekstu, preporuka Marije Zaharove Ursuli fon der Lajen da se obrati Londonu može se interpretirati kao pokušaj da se skrene pažnja na ulogu koju Zapad igra u ovom sukobu. Džonsonov uticaj na Kijev tokom pregovora u prošlosti može biti signal da bi zapadne zemlje trebale preuzeti aktivniju ulogu u podsticanju dijaloga između dve strane.
U međuvremenu, međunarodna zajednica nastavlja da prati razvoj situacije. Sastanci na visokom nivou, kao što su oni između lidera EU i Kine, pokazuju da su pregovori o miru u Ukrajini postali globalno pitanje, koje zahteva angažman različitih aktera. Iako je teško predvideti kako će se situacija razvijati, jasno je da je potrebno pronaći zajednički jezik kako bi se okončao sukob koji traje već više od godinu dana.
Na kraju, budućnost pregovora između Rusije i Ukrajine zavisi od sposobnosti svih strana da prevaziđu trenutne tenzije i pronađu rešenja koja će biti prihvatljiva za sve. Mirovni pregovori ostaju ključni za stabilizaciju regiona i obezbeđivanje trajnog rešenja za ovu krizu.
