Zagrljaji nisu samo nežan gest, već predstavljaju pravu „dozu zdravlja“ za telo i psihu. Prema rečima stručnjaka, posebno neuropsihijatra i profesorke Gordane Dedić, zagrljaji koji traju duže od 20 sekundi mogu značajno doprineti opuštanju, poboljšanju raspoloženja i smanjenju stresa. Ona ističe koliko je važno da se zagrlimo i kako ovaj jednostavan čin može pozitivno uticati na naše mentalno i emocionalno zdravlje.
Zagrljaj se može smatrati oblikom neverbalne komunikacije prisutne u različitim kulturama i među osobama svih uzrasta. Dedić objašnjava da zagrljaj stvara osećaj bliskosti i prijatnosti, prenosi energiju koja povećava hormone ljubavi i sreće, dok istovremeno smanjuje hormone koji izazivaju anksioznost. Na taj način, zagrljaji deluju kao lekoviti faktor za naše emocionalno stanje.
Ova praksa počinje od najranijeg uzrasta, kada majka privija bebu uz sebe, i tako uspostavlja prvu komunikaciju bez reči. Kako dete raste, ono često traži zagrljaje u trenucima kada se oseća uplašeno ili neraspoloženo, ali i kada je srećno. U različitim životnim situacijama, zagrljaji se koriste pri susretima, pozdravima, čestitanju ili čak izražavanju saučešća. Dedić ukazuje na to da deca koja su lišena roditeljske ljubavi često imaju poteškoća u uspostavljanju bliskih odnosa s drugim ljudima, što može dovesti do straha od napuštanja i povećane anksioznosti.
Pored roditeljskih, postoje i partnerski, bratsko-sestrinski i prijateljski zagrljaji. Svaki od ovih zagrljaja ima svoje mesto i važnost u međuljudskim odnosima. Takođe, Dedić napominje da zagrljaji često dolaze u kombinaciji s poljupcima, posebno među ženama i mladima, što dodatno pojačava emocionalnu povezanost.
U psihijatriji se termin „oralna faza“ koristi za opisivanje perioda kada deca ostvaruju prvi kontakt s majkom kroz sisanje i hranjenje. Ovaj dodir ostavlja trajni trag u sećanju, što kasnije, u odraslom dobu, pomaže ljudima da ponovo uspostave bliskost kroz zagrljaje i poljupce. Poljubac, kao oblik fizičkog izražavanja ljubavi, također može poboljšati raspoloženje i smanjiti anksioznost, ali se smatra intimnijim gestom u odnosu na zagrljaj.
Osobe koje se osećaju usamljeno često pate zbog nedostatka zagrljaja, a poljubac može dodatno pojačati osećaj usamljenosti ili anksioznosti. Dedić naglašava da u savremenom životu često ne grlimo dovoljno naše bliske osobe, a to može negativno uticati na naše psihičko zdravlje. Stoga je važno negovati ove oblike fizičke i emocionalne povezanosti.
Emocionalna bliskost između dve osobe stvara prirodnu potrebu za dodirom, što može biti jednostavan, nežan zagrljaj ili dublji i intimniji poljubac. Prvi poljubac, na primer, često izaziva strepnju i iščekivanje, jer simbolizuje početak emotivne veze i ostaje u sećanju tokom celog života. Poljubci su prisutni i u bajkama i pričama, čime se dodatno naglašava njihova simbolika i važnost.
Prema istraživanjima, ljudima je potrebno nekoliko zagrljaja dnevno, od četiri do dvanaest, kako bi se osećali bolje. Ponekad, čak i jedan iskren zagrljaj ili poljubac može učiniti da se čovek oseća bolje, makar na trenutak. Ovi gestovi oplemenjuju život, jačaju međuljudske veze i pomažu nam da se lakše nosimo sa svakodnevnim stresom.
U zaključku, zagrljaji i poljupci su ključni za emocionalno zdravlje, a njihova učestalost i iskrenost mogu značajno doprineti opštem blagostanju pojedinca. Negovanje ovih gestova u našim svakodnevnim životima može pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja i izgradnji čvrstih međuljudskih odnosa.
