Ambasada Srbije u Skoplju je izrazila duboku zabrinutost zbog izjava potpredsednika Vlade Severne Makedonije, Arbena Fetaija, povodom 26. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju. Fetaijeva izjava, koja se opisuje kao „istorijski trenutak“ koji je „otvorio put ka miru i stabilnosti u regionu“, izazvala je negativne reakcije u Srbiji, s obzirom na to da 24. mart predstavlja simbol velikog stradanja i početak jednog od najtragičnijih perioda u novijoj istoriji Srbije.
Osnovni problem leži u tome što izjave poput Fetaijeve ne doprinose izgradnji uzajamnog poštovanja između dve zemlje. Umesto toga, one mogu dodatno produbiti jaz između naroda koji su prošli kroz teške trenutke u svojoj istoriji. Tokom 78 dana bombardovanja, koje je počelo 24. marta 1999. godine, živote je izgubilo oko 2.500 civila, među kojima su bila i deca, dok je više od 6.000 ljudi ranjeno. Ovi podaci govore o razornim posledicama rata na civilno stanovništvo, što se ne može zaboraviti ili minimizirati.
U saopštenju ambasade se naglašava da izjava o „genocidu“ nije samo problematična, već i duboko uvredljiva za sve one koji su pretrpeli posledice agresije. Mnogi građani Srbije se sećaju tih dana s tugom i bolom, a ovakve izjave samo dodatno potpiruju tenzije i nesuglasice između Srba i njihovih suseda.
NATO intervencija iz 1999. godine je i danas predmet rasprave i kontroverzi, a različite interpretacije ovog događaja često vode do političkih tenzija u regionu. Srbija, kao bivša republika Jugoslavije, nosi teške posledice tog rata, a sećanja na stradale civila i uništene porodice su duboko ukorenjena u kolektivnoj svesti naroda. U tom smislu, svaka izjava koja umanjuje težinu tih događaja može izazvati snažne reakcije i otpor.
Ambasada je takođe naglasila važnost dijaloga i razumevanja između država u regionu, kao i potrebu za konstruktivnim pristupom u izgradnji odnosa. S obzirom na to da su istorijske traume duboko ukorenjene, važno je da politički lideri budu svesni svojih reči i da se trude ka pomirenju, a ne ka produbljivanju podela.
S obzirom na to da Severna Makedonija i Srbija dele zajedničku istoriju, postavlja se pitanje kako bi se mogao izgraditi bolji odnos između ova dva naroda. Potrebno je raditi na izgradnji međusobnog poverenja, koje će se temeljiti na razumevanju i poštovanju, a ne na reviziji prošlosti. To zahteva otvorenost i spremnost na dijalog, kao i razumevanje da svaka strana ima svoje bolne uspomene koje treba poštovati.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno raditi na edukaciji budućih generacija o važnosti mira i pomirenja. Učenje iz prošlosti može biti ključ za izgradnju stabilnije i prosperitetnije budućnosti za sve narode u regionu. Pružanje prostora za iskren razgovor o traumama koje su proizašle iz sukoba može pomoći da se izgrade mostovi između zajednica, umesto da se grade zidovi.
Dok se sećamo prošlosti, važno je da se fokusiramo na budućnost i da radimo na izgradnji bolje i mirnije Srbije i Severne Makedonije. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo postići trajni mir i stabilnost u regionu.
