Najava Evropske unije o mogućoj zabrani etanola u dezinfekcionim sredstvima otvorila je važno pitanje o budućim praksama dezinfekcije u zdravstvenim ustanovama i širem javnom prostoru. Etanol, koji se decenijama koristi kao jedan od najrasprostranjenijih antiseptika, prema procenama Evropske agencije za hemikalije (ECHA), pokazuje potencijalna kancerogena svojstva i negativan uticaj na reproduktivno zdravlje. S obzirom na to, svrstan je među aktivne supstance koje su „spremne za zamenu“. Evropske institucije već rade na identifikovanju bezbednijih alternativa kako bi se obezbedilo da tržište i zdravstveni sistemi budu spremni kada zabrana stupi na snagu.
Prema rečima Aleksandra Kolića, izvršnog direktora kompanije „Sigma Crvenka“, ECHA je utvrdila da se etanol može klasifikovati kao supstanca štetna po zdravlje, što je bio osnov za pokretanje procedura pronalaženja zamenskih rešenja. Cilj ovog procesa je da, kada zabrana stupi na snagu, tržište i zdravstveni sistemi ne budu nespremni, već da imaju dostupna sredstva koja mogu preuzeti ulogu etanola u dezinfekciji.
Tokom istraživanja je ustanovljeno da etanol, kao aktivna supstanca, može biti klasifikovan kao kancerogen i štetan po reproduktivne organe. Iako klasifikacija za mutagenost još nije određena, ove dve karakteristike su dovoljne da ECHA odluči da krene u proces traženja adekvatne zamene. Kao potencijalna alternativa, izdvaja se aktivni hlor, odnosno hipohlorasta kiselina i natrijum-hipohlorit, dobijeni elektrolizom kuhinjske soli. Ovi rastvori niske koncentracije su efikasni protiv širokog spektra mikroorganizama, a istovremeno su dovoljno blagi za primenu na koži i u osetljivim okruženjima poput zdravstvenih ustanova.
U Srbiji, etanol se i dalje koristi u bolnicama, jer nacionalna regulativa još nije promenjena. Radmila Jazić, predsednica Unije udruženja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, naglašava da se pitanje dezinfekcije ne može posmatrati izolovano, već kao deo šireg sistema bolničke higijene i bezbednog radnog okruženja. Prema njenim rečima, bolničke infekcije ne mogu biti potpuno eliminisane, ali pravilna dezinfekcija i dosledno sprovođenje higijenskih procedura mogu smanjiti njihovu učestalost.
Unija medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije je sprovela višegodišnje edukacije u zdravstvenim ustanovama, gde su primećene značajne razlike u praksi, uključujući nepravilno razblaživanje koncentrata i neujednačene procedure održavanja higijene. Zbog toga se zalažu za izradu jedinstvenog, obavezujućeg vodiča za bezbedno radno okruženje u zdravstvu, kako bi se obezbedio ujednačen nivo higijene u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Poseban značaj aktivni hlor ima u kliničkoj praksi, naročito u lečenju rana. Prof. dr Predrag Kovačević sa Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKC Niš ističe da se hlorni rastvori koriste u medicini više od jednog veka, ali da savremene, niske koncentracije hipohloraste kiseline omogućavaju bezbednu i efikasnu primenu. Ovi rastvori ne samo da uništavaju mikroorganizme, već razgrađuju biofilm – sloj koji otežava zarastanje rana i održava infekciju.
Zahvaljujući tim osobinama, hipohlorasta kiselina je prepoznata u savremenim evropskim i svetskim vodičima za lečenje rana, uključujući hronične rane, postoperativne infekcije i opekotine. Kovačević podseća da etanol nikada nije korišćen za ispiranje rana, već isključivo za dezinfekciju zdrave kože, dok novi preparati omogućavaju širu i bezbedniju primenu u hirurškoj i kliničkoj praksi.
Srbija ima značajnu prednost jer već raspolaže domaćom tehnologijom i proizvodnim kapacitetima za proizvodnju gotovih dezinfekcionih rastvora na bazi aktivnog hlora. Ova sredstva su spremna za upotrebu, ne zahtevaju dodatno razblaživanje i imaju jasno definisane koncentracije za različite namene – od dezinfekcije ruku i instrumenata, do čišćenja bolničkih prostora i sanitarija. Pored primene u zdravstvu, ovi preparati imaju široku upotrebu u domaćinstvima, jer su bezbedni za ljude i jednostavni za korišćenje, bez štetnih posledica po zdravlje i životnu sredinu.
Iako odluka o zabrani etanola još nije doneta, Srbija ima priliku da pravovremenim prilagođavanjem unapredi sistem dezinfekcije, poveća bezbednost pacijenata i zdravstvenih radnika, i istovremeno ojača domaću industriju.
