Narodna skupština Republike Srpske je nedavno donela značajne zakone koji se odnose na pravosudne institucije i neprofitne organizacije. Usvojen je Predlog zakona o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, a „za“ je glasalo 49 poslanika, dok su tri bila protiv. Ovim zakonom se propisuje da se na teritoriji Republike Srpske ne primenjuju zakoni o Sudu BiH, Tužilaštvu BiH, Agenciji za istrage i zaštitu BiH i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH.
Zakon jasno naglašava da nadležne institucije Republike Srpske moraju preduzeti sve potrebne mere kako bi osigurale sprovođenje ovog zakona. Takođe, lica koja su obavezna da postupaju po ovom zakonu biće izuzeta od krivične odgovornosti kako prema krivičnom zakonodavstvu BiH, tako i prema zakonodavstvu Republike Srpske u vezi sa izvršenjem ovog zakona. Ova klauzula je značajna jer pruža pravnu zaštitu osobama koje deluju u skladu sa ovim zakonom.
Osim toga, Narodna skupština je usvojila i Predlog zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, koji propisuje ovlašćenja, uslove i mandat za vršenje sudijske i tužilačke funkcije. Ovaj zakon definiše procedure imenovanja i premeštaja sudija i javnih tužilaca, kao i privremeno upućivanje na druge pozicije. Ova regulativa obuhvata i ocenjivanje sudija, disciplinsku odgovornost, kao i određena pravila o prestanku mandata sudija i javnih tužilaca.
Želja zakonodavca je da se unapredi pravosudni sistem Republike Srpske i obezbedi veća transparentnost i odgovornost u radu sudija i tužilaca. U tom smislu, usvojeni zakoni imaju potencijal da značajno utiču na pravosudni sistem i njegovu nezavisnost.
Još jedan važan zakon koji je usvojen je Predlog zakona o Posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija koje finansijski ili na drugi način podržavaju strane subjekte. Cilj ovog zakona je da se poveća javnost rada neprofitnih organizacija i obezbedi transparentnost u njihovom delovanju. Ovim zakonom se uspostavlja poseban registar organizacija koje deluju u Republici Srpskoj i koje imaju veze sa stranim subjektima, čime se potencijalno smanjuje rizik od stranog uticaja na domaću politiku.
Zakonskim odredbama su uređeni uslovi i način obezbeđenja javnosti rada ovih organizacija, kao i druga pitanja koja se odnose na njihov rad. Prethodni Zakon o udruženjima i fondacijama Republike Srpske nije se bavio pitanjem javnosti rada, što je ovaj zakon nastojao da reši.
Usvajanje ovih zakona dolazi u trenutku kada se u Republici Srpskoj postavlja pitanje o pravima i obavezama u okviru pravosudnog sistema i delovanju neprofitnih organizacija. U tom kontekstu, postoje zabrinutosti o mogućem uticaju ovih zakona na pravnu sigurnost, kao i na slobodu delovanja civilnog društva. Kritičari smatraju da bi ovakvi zakoni mogli ograničiti delovanje nekih organizacija koje pružaju podršku različitim društvenim pitanjima, dok podržavaoci ističu potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću.
U svakom slučaju, ovi zakoni odražavaju trenutne političke i pravne tendencije u Republici Srpskoj, kao i težnje vlasti da uspostave jaču kontrolu nad pravosudnim sistemom i organizacijama koje deluju u okviru civilnog društva. Kako će se ovi zakoni primenjivati u praksi i kakve će posledice imati na društvo, ostaje da se vidi.
Sve u svemu, ovi zakoni predstavljaju važan korak u pravcu redefinisanja pravosudnog sistema u Republici Srpskoj i postavljaju nova pravila igre za delovanje pravosudnih institucija i neprofitnih organizacija.
