U Crnoj Gori je tokom 2023. godine registrovano 43 slučaja kju groznice, od kojih su četiri bila kod goveda, dok se 39 slučajeva odnosi na ovce i koze. Ovu informaciju je izneo Vladimir Đaković, direktor Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. U poslednjih devet godina, kju groznica je uzrokovala smrt 858 grla stoke u zemlji, a Đaković je istakao da se bolest javlja sporadično, kao i prethodnih godina.
Nikšić, kao i cela teritorija Crne Gore, klasifikovan je kao endemsko područje za ovu bolest. Kju groznica je prisutna u Crnoj Gori već decenijama, a njen uzročnik je veoma otporan na spoljašnje uslove, što mu omogućava da ostane infektivan duže vreme. Đaković je naglasio da se sporadični slučajevi obično javljaju kada se ne poštuju biosigurnosne mere, uključujući higijenu objekata i okoline. Nova pojava slučajeva kod ovaca najčešće se vezuje za period jagnjenja.
Prema Đakovićevim podacima, tokom 2016. godine je zbog kju groznice eutanazirano 28 koza, dok je 2017. godine ubijeno 81 ovaca. U 2018. godini, eutanazirano je 33 goveda i 193 ovce. U 2019. godini, zabeleženo je 3 krave, 53 ovce i 12 koza, a 2020. godine 2 goveda, 27 ovaca i 71 koza. U 2021. godini su zbog kju groznice usmrćena 3 goveda i po 2 ovce i koze, dok je u 2022. godini ubijeno 4 krave i 6 ovaca. U 2023. godini, eutanazirane su 34 koze i 3 krave, dok je u 2024. godini registrovano 208 krava, 82 ovce i 11 koza.
Đaković je naglasio da širenje prekograničnih bolesti životinja predstavlja globalnu opasnost koju beleže čak i najrazvijenije države. Ova situacija je dodatno pogoršana globalnim klimatskim promenama, sve većim protokom ljudi, robe i dobara, kao i lakšim prelaženjem velikih udaljenosti.
Kju groznica, koja se prenosi krpeljima, može izazvati ozbiljne gubitke u stočarstvu i ugroziti zdravlje životinja, a u nekim slučajevima i ljudi. U tom smislu, važno je da stočari i vlasnici životinja budu svesni rizika i preduzmu odgovarajuće mere zaštite.
Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove redovno sprovodi monitoring i edukaciju stočara o prevenciji i kontroli ove bolesti. Preporučuje se da se preduzmu sve potrebne biosigurnosne mere, uključujući redovne provere stoke, održavanje higijene u farmama i praćenje zdravlja životinja.
Kako bi se sprečilo širenje kju groznice, stočari treba da budu oprezni prilikom uvoza stoke iz drugih zemalja, kao i da izbegavaju kontakt sa zaraženim životinjama. Takođe, preporučuje se korišćenje zaštitne opreme prilikom rada sa stokom i redovne vakcinacije kada je to moguće.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, važno je da se kontinuirano radi na podizanju svesti o značaju borbe protiv kju groznice i drugih sličnih bolesti. Svaka bolest koja se širi među životinjama može imati dalekosežne posledice po stočarstvo, ekonomiju, ali i ljudsko zdravlje.
Kju groznica ostaje ozbiljan izazov za stočare u Crnoj Gori, ali i šire. Uz pravilno upravljanje, edukaciju i primenu biosigurnosnih mera, moguće je smanjiti rizik od njenog širenja i zaštititi zdravlje životinja i ljudi.
