Stručnjaci ukazuju na to da je nagli porast obolelih od velikog kašlja posledica smanjenja zaštitnih mera usled pandemije COVID-19. Tokom dve godine nošenja maski i restrikcija, učestalost „normalnih“ bolesti je drastično opala, što je dovelo do lažne percepcije o smanjenju infekcija. Dr Vesna Ćeriman Krstić, internista-onkolog, naglašava da su nakon popuštanja mera, infekcije postale učestalije, posebno respiratornih virusa, ali da se ne mora brinuti za ljude bez pridruženih bolesti.
Doktorka ističe da virusne infekcije ne zahtevaju specifičnu terapiju, već se preporučuje odmaranje, polivitaminska ishrana i čajevi. U slučaju bakterijskih superinfekcija, potrebna je terapija koja se prepoznaje po promenama u kašlju i povišenoj temperaturi. Kod odraslih, obično kašalj prolazi spontano, dok su mali pacijenti, vakcinisani ili imunokompromitovani, u većem riziku od težih kliničkih slika.
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki ističe važnost vakcinacije protiv velikog kašlja. U prvoj godini života, deca treba da prime dve doze vakcine, a zatim revakcinaciju u drugoj godini. Od 2022. godine, u Srbiji je uvedena i peta doza vakcine. Iako je vakcinacija ključna za smanjenje obolevanja, trenutni obuhvat vakcinacije je nedovoljan, što dovodi do povećanog broja obolelih.
Doktor Bohucki naglašava da bi idealno bilo da vakcinacija bude obavezna, s obzirom na to da je bolest uvek prisutna, ali često daje blagu kliničku sliku kod odraslih. Uočava se smanjenje svesti o važnosti vakcinacije, što je dovelo do nižeg obuhvata, a slični trendovi primećeni su i u drugim evropskim zemljama.
Najmlađi su najosetljiviji na ovu bolest, a u prvim mesecima života, pertusis može biti smrtonosan. Odrasli, koji su možda nekada bili vakcinisani, mogu zaraziti decu. Ako deca nisu vakcinisana, mogu doživeti teže kliničke slike, uključujući upalu pluća i oštećenje mozga.
Simptomi velikog kašlja započinju učestalim kijanjem, curenjem iz nosa, blagim kašljem, povišenom temperaturom i malaksalošću. Kasniji simptomi uključuju napade kašlja, povraćanje nakon kašlja, probleme s disanjem i eventualno plavljenje kože.
Zavod za javno zdravlje naglašava da je važno da se vakcinacija nastavi i da se poveća svest o značaju imunizacije. U slučaju velikog kašlja, potrebno je da se postigne visok vakcinalni obuhvat da bi se zaštitila populacija, posebno deca koja su najugroženija.
Uzimajući u obzir sve navedeno, postaje jasno da je povećanje broja obolelih od velikog kašlja rezultat kombinacije smanjenog vakcinalnog obuhvata i smanjenja svesti o važnosti vakcinacije. U svetlu trenutne situacije, hitno je potrebno raditi na kampanjama za podizanje svesti i obezbeđivanju visokog nivoa vakcinacije kako bi se sprečilo dalje širenje ove bolesti.
