Na sednici Komisije za Hilandar, koja je održana u prostorijama resornog ministarstva, usvojen je Program rada i finansijski plan ovog tela za 2026. godinu, kao i izveštaj o radovima i aktivnostima realizovanim u okviru Programa obnove Svetog manastira Hilandar za 2025. godinu. Ovaj događaj je od posebnog značaja, jer se radi o najznačajnijem budžetskom iznosu u poslednje 23 godine.
Ministar kulture i predsednik Komisije, Nikola Selaković, istakao je zahvalnost predsedniku Republike i Vladi Srbije na podršci, naglasivši da ovaj budžet pokazuje ekonomsku i finansijsku snagu Srbije. On je takođe ukazao na to da se izdvajanja za Hilandar kontinuirano povećavaju, što je od suštinskog značaja za očuvanje ovog važnog kulturnog nasleđa.
Selaković je najavio da će za izgradnju depoa manastira, koja će započeti ove godine postavljanjem šipova, biti obezbeđena dodatna sredstva. Ovaj objekat, koji će služiti kao riznica, ne može se finansirati iz redovnih budžetskih sredstava, s obzirom na njegovu važnost za očuvanje neprocenjive zbirke duhovnog i kulturnog nasleđa, kako manastira, tako i srpskog naroda.
Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar, Milivoj Ranđić, predstavio je radove na obnovi tokom 2025. godine i planove za tekuću godinu. On je naglasio značaj rekonstrukcije riznice manastira i izgradnje podzemnog depoa, jer trenutna riznica nije pogodna za očuvanje vrednih artefakata. Ranđić je takođe izvestio da su završeni objekti Dohiije i Igumenarije, te se očekuje da će Igumenarija biti u upotrebi od sredine godine, dok su preostali radovi usmereni ka paraklisima i zidnom slikarstvu.
Na sednici je istaknuto da su tokom protekle godine realizovani značajni radovi na konsolidaciji zapadnog bedemskog zida, kao i projekat potpune rekonstrukcije objekta stare perionice, koja je jedini sačuvani objekat takve vrste na Svetoj Gori. Takođe, izvršena je sanacija hilandarskog zapadnog pristaništa Jovanica, koje predstavlja ključnu tačku za snabdevanje manastira i ulaznu tačku za poklonike. Ovaj objekat je poslednji put obnavljan i proširen pre 30 godina, a u njegovoj blizini su se dogodili epecentri više od 1.000 zemljotresa različitog intenziteta tokom protekle godine.
Na sednici je konstatovano da su posebno značajni konzervatorsko-restauratorski radovi na pokretnom nasleđu, s obzirom na neprocenjivu zbirku duhovnog i kulturnog nasleđa manastira Hilandar. Konzervatori su radili na zidnom slikarstvu paraklisa Svetog Save i Svetog Dimitrija, što dodatno osigurava očuvanje ovog značajnog dela kulturne baštine.
Predstavnici Narodne biblioteke Srbije takođe su bili aktivni u zaštiti starih knjiga, kroz procese konzervacije i restauracije, kao i u kodikološkoj obradi Zbirke ćiriličnih rukopisa. Ove aktivnosti doprinose očuvanju pisane reči i kulturnog identiteta, koji su od suštinskog značaja za srpski narod.
Sve ove aktivnosti i planovi za budućnost ukazuju na to da je Hilandar ne samo duhovno središte, već i ključni čuvar kulturnog nasleđa srpskog naroda. Očuvanje i obnova ovog manastira predstavlja zajednički cilj i obavezu svih nas, kako bismo očuvali našu istoriju i identitet za buduće generacije. Sa raspoloživim sredstvima i kontinuiranom podrškom države, očekuje se da će Hilandar nastaviti da se razvija i jača kao simbol srpske kulture i tradicije.
