U oktobru 2025. godine, Evropska unija je započela implementaciju Sistema za ulazak/izlazak (EES), digitalnog alata za upravljanje granicama koji beleži biometrijske podatke, kao i datume ulaska i izlaska za državljane zemalja koje nisu članice EU. Ova promena se očekuje da u potpunosti zaživi u aprilu 2026. godine, kada će zameniti tradicionalno pečatiranje pasoša digitalnim pregledom. Ovaj sistem ima za cilj da unapredi efikasnost i bezbednost granica, što predstavlja značajnu promenu u načinu prelaska evropskih granica.
Uvođenje EES-a deo je globalnog trenda ka digitalizaciji graničnih procedura. Zemlje poput Australije, Japana i Kanade već koriste biometrijske podatke na svojim granicama, dok Sjedinjene Američke Države planiraju slične mere. Kako digitalna obrada postaje sve prisutnija, može se desiti da nestane jedan od dugogodišnjih običaja putovanja – prikupljanje pečata u pasošu.
Pasoški pečati imaju dugu istoriju koja seže još u Srednji vek. U tom periodu, vosak se koristio za označavanje pisama od strane vladara. Moderni pasoši su počeli da se razvijaju tek početkom 20. veka, a nakon Prvog svetskog rata, Liga naroda je doprinela standardizaciji pasoša, s obzirom na sve strože regulisane granice. Do 1950-ih, praksa sticanja pečata postala je simbol mobilnosti i društvenog statusa tokom „zlatnog doba“ putovanja, kada su avionski letovi postali pristupačniji.
Nakon Drugog svetskog rata, pečati su stekli sentimentalnu vrednost, postajući simboli putničkih iskustava. Mnogi putnici osećaju nostalgiju prema pečatima, koji za njih predstavljaju male uspomene na mesta koja su posetili. Hristina Nabosni iz Londona smatra da će joj nedostajati pečati, jer su oni za nju više od dokaza o ulasku – to su uspomene na putovanja. El Bulado iz Njujorka deli slične osećaje i ističe da je gubitak pečata tužan, jer su oni predstavljali mali znak priznanja za postignuto.
S druge strane, postoje i pragmatičniji putnici koji se raduju efikasnijim procesima. Horhe Salas-Gevara, predsednik turističke kompanije New Paths Expeditions, ističe da će novi digitalni sistem uštedeti vreme, što je posebno važno za ljude koji često prelaze granice. Iako će nekima nedostajati nostalgija prikupljanja pasoških pečata, mnogi planiraju da svoja putovanja obeleže na druge načine, kao što su magneti za frižider ili drugi suveniri.
Ipak, za Patrika Biksbija, profesora na Državnom univerzitetu u Arizoni, posedovanje fizičkog zapisa o putovanjima ima posebnu vrednost. Smatra da digitalizacija može da oduzme deo čarolije putovanja, jer fizički dokumenti stvaraju posebnu povezanost sa mestima koja se posete. „Ovo je veće pitanje analognog naspram digitalnog. Postoji nešto posebno u tome kada imate dokument koji je bio sa vama tokom putovanja“, kaže on.
U zaključku, prelazak na digitalni sistem za upravljanje granicama može doneti mnoge prednosti, ali takođe može izazvati gubitak sentimentalne vrednosti koju pasoški pečati predstavljaju za mnoge putnike. Ova promena može označiti kraj jednog doba putovanja, ali pruža priliku za efikasnije i brže prelaze granica, što je u skladu sa savremenim trendovima globalizacije i digitalizacije.
