Beograd – Književnica Ina Poljak nedavno je predstavila svoj novi roman „Dobar momak“, za koji izjavljuje da je za nju predstavljao svojevrsni ringišpil suprotstavljenih emocija. Inspiraciju za ovaj roman pronašla je u razlici između toga kako društvo i drugi percipiraju dobrotu i kako je biti dobar prema sebi.
Poljak je istakla da je ideja za roman proizašla iz dubokih promišljanja koja su se u njenoj glavi „krčkala“ sve dok nije došla do njene svesti jedne noći, na granici između sna i jave. Ovaj trenutak bio je presudan, jer je to prvi put da je zapisala ideju koja joj se javila, dok su prethodne ostajale zaboravljene. Nakon toga, usledila je struktura i raspisivanje svakog poglavlja, što je za nju bio predivan proces, jer, kako kaže, pisanje je „najzabavnija stvar na svetu“.
Roman „Dobar momak“ je brzo stekao popularnost i nalazi se na top listi Izdavačke kuće „Laguna“. Poljak je izrazila čuđenje zbog toga što se ljudi prepoznaju u njenoj priči, što je za nju najlepši aspekt pisanja. Čitaoci su joj često javljali da su se prepoznali u situacijama koje je opisala i da su knjigu pročitali u dahu. Ova povezanost s čitaocima predstavlja novo iskustvo za nju.
Knjiga započinje citatom Džidua Krišnamurtija, koji ističe da „biti dobro prilagođen duboko bolesnom društvu nije mera dobrog zdravlja.“ Poljak napominje da u knjizi ne daje konačne odgovore na ovo pitanje, već prati put glavnog junaka, dobrog momka, koji traži sopstvene odgovore.
„Svako od nas mora sam da odluči koja je mera prihvatljiva za njega, što nije lak zadatak. Kao autorka i psihološkinja, ne bih se usudila da nekome dam univerzalni odgovor,“ rekla je Poljak.
Roman se sastoji od tri dela, pri čemu svako poglavlje nosi naziv od samo jedne reči, što čitaoca navodi na suštinu tog poglavlja. Simbolika naslova romana, „Dobar momak“, ukazuje na očekivanja koja društvo ima od takvih osoba, koje su često prikazane kao poslušne i krotke. Glavni junak Todor doživljava transformaciju kada odluči da ne bude više „dobar“ prema tuđim standardima.
Poljak je prilikom pisanja romana prolazila kroz sve Todorove patnje, suočavajući se sa pitanjima identiteta, bunta i pripadnosti koja su relevantna za njen život. „Todor je reprezentativan primerak moje generacije,“ kaže ona, dodajući da je teško odvojiti sebe od njega, ali je želela da mu da njegov identitet.
Roman takođe istražuje emocionalne dinamike svakodnevnog života. Poljak veruje da će čitaoci tokom čitanja osetiti nemir, a zatim i katarzu kroz Todorove izbore i postupke. „Svako od nas je odgovoran za svoje izbore, bili toga svesni ili ne,“ ističe ona.
Poljak na kraju naglašava da je književnost jedan od najboljih razloga za život i da njen stil pisanja odražava njen unutrašnji mir. S obzirom na to da planira nove projekte, trenutno se fokusira na promociju svog aktuelnog romana, dok nove ideje čekaju svoj trenutak.
Ova knjiga ima potencijal da pokrene važne razgovore i podstakne čitaoce na preispitivanje svojih granica, autonomije i integriteta. Poljak veruje da svaka knjiga može imati značajnu ulogu u razumevanju ljudskih iskustava, što je i cilj njenog pisanja.
