Danas, nakon više od tri decenije od uvođenja moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, Srbija ponovo razmatra mogućnost razvoja nuklearne energije. Ova tema je postala aktuelna nakon razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa generalnim direktorom ruske državne korporacije „Rosatom“, Aleksejem Lihačovim. „Rosatom“ je ponudio Srbiji saradnju u razvoju nuklearne energetike, što uključuje izgradnju elektrana, obuku stručnjaka i uključivanje domaćih firmi u međunarodne projekte.
Dr. Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, ističe važnost razgovora sa vodećim ljudima u industriji i naglašava da je Srbija tek na početku razvoja svog nuklearnog programa. On naglašava da je potrebno analizirati ponude i iskustva različitih kompanija pre donošenja strateških odluka. „Rosatom“ ima značajno iskustvo i investicije, što može biti korisno za Srbiju, ali je važno razmatrati i druge kompanije kao što su „Vestinghaus“, francuski EDF i korejski KHNP.
Pre eventualne izgradnje prve nuklearne elektrane, proces se deli u tri faze. Trenutno se Srbija nalazi u prvoj fazi, gde se donosi strateška odluka o ulasku u nuklearni program. Nedavno je u Ministarstvu rudarstva i energetike održan prvi sastanak Međuresorne ekspertske radne grupe koja će ispitati opravdanost razvoja nuklearne energije. Očekuje se formiranje Nacionalnog tela za sprovođenje ovog programa, a planirano je da prva faza bude završena do sredine naredne godine.
Izmenama zakona ukinut je moratorijum na nuklearne elektrane, što predstavlja pravni temelj za razvoj nuklearne energije u Srbiji. Nakon konačne odluke vlasti, potrebno je uspostaviti regulatorni okvir koji će obuhvatati različite aspekte, uključujući zaštitu životne sredine, planiranje korišćenja zemljišta i administrativne procedure.
Finansijski plan za izgradnju nuklearne elektrane je još uvek u fazi istraživanja. Ključni faktori koji utiču na troškove uključuju broj blokova i lokaciju elektrane. Procene ukazuju da bi izgradnja dva bloka od po 1.200 megavata mogla koštati između 12 i 15 milijardi evra. Postoji interes stranih kompanija i banaka da podrže projekat, jer finansijeri traže dugoročne investicije koje garantuje država Srbija.
Dimović naglašava da postoji potreba za strateškim partnerstvima, ali i da je važno uključiti domaće kompanije u izgradnju nuklearne elektrane. Srbija mora iskoristiti priliku da učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane PAKŠ 2 u Mađarskoj kako bi stekla iskustvo i nove tehnologije.
Što se tiče izbora tipa nuklearnih tehnologija, još uvek nije vreme za donošenje konačne odluke. Preporučuje se korišćenje reaktora najnovije generacije, uz poseban osvrt na tretman radioaktivnog otpada i troškove projekta. Prema analizi ministarstva energetike, konvencionalne velike nuklearne elektrane bi trenutno mogle biti isplativije za Srbiju.
Ekonomska opravdanost izgradnje nuklearne elektrane za Srbiju će se procenjivati kroz dugoročnu energetsku stabilnost i zamenu zastarelih termoelektrana. Nuklearna energija postaje isplativa kada ima visoku stopu iskorišćenosti, a dugoročna energetska nezavisnost može se postići stabilnošću cena goriva.
Na kraju, Dimović ukazuje na važnost informisanja građana o nuklearnoj energiji, naglašavajući da strah od nuklearne energije proizilazi iz istorijskih događaja i nedovoljne informisanosti. Savremeni reaktori imaju napredne sisteme bezbednosti, a odluke o nuklearnom programu će se donositi nakon detaljnih studija i procena.
U svetlu svih ovih informacija, građanima se poručuje da je suština rasprave energetska sigurnost Srbije u narednim decenijama. Kako se stari kapaciteti zatvaraju, važno je razmisliti o alternativama koje će obezbediti stabilne cene struje i smanjenje emisija štetnih gasova, a nuklearna energija predstavlja opciju koja zaslužuje ozbiljno razmatranje.
