Centar za istraživanje holokausta i genocida u jugoistočnoj Evropi (CHGRSE) sa Univerziteta u Rijeci nedavno je objavio važno saopštenje koje se bavi istorijskim kontekstom pozdrava „za dom spremni“. Ovaj pozdrav, kako se navodi, uveo je ustaški pokret kao službeni pozdrav Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koja je bila odgovorna za genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata.
Prema istraživanjima i analizi dostupnih istorijskih izvora, „za dom spremni“ postao je službeni pozdrav NDH odmah po njenom osnivanju 1941. godine. Ovaj pozdrav se koristio u vojnim komandama, administrativnim dokumentima i propagandi, i oblikovan je po uzoru na fašističke i nacističke pozdrave koji su bili popularni među zemljama Osovine.
U saopštenju se dalje naglašava da je naučni konsenzus među hrvatskim i međunarodnim istoričarima jasan u vezi sa ovom temom. Arhivska građa iz tog perioda sadrži brojne primere korišćenja ovog pozdrava, što potvrđuje njegovu ulogu u sistemu NDH. Ustaši su, kao vojnici i politički aktivisti, koristili ovaj pozdrav kako bi istakli svoju ideologiju i povezanost s fašizmom, što je dodatno doprinelo stvaranju atmosfere straha i nasilja u toj turbulentnoj epohi.
Pored toga, ovaj pozdrav se često povezuje sa simbolikom i ideologijom koja je u suprotnosti sa ljudskim pravima i osnovnim vrednostima demokratije. Ustaška ideologija je bila obeležena ekstremnim nacionalizmom i rasizmom, a njeni predstavnici su sprovodili sistematske zločine nad manjinama, što uključuje ne samo genocid, već i druge oblike diskriminacije i nasilja.
Važno je napomenuti da je postavljanje ovog pitanja danas veoma relevantno, s obzirom na to da se u savremenoj Hrvatskoj često raspravlja o ovom pozdravu i njegovom značenju. Dok neki smatraju da je to deo nacionalnog identiteta, drugi ističu njegovu povezanost s mržnjom i nasiljem iz prošlosti. Ova debata ukazuje na dublje društvene podele unutar hrvatskog društva, kao i na potrebu za kritičkim preispitivanjem istorije i njenih simbola.
U tom kontekstu, CHGRSE se zalaže za edukaciju i podizanje svesti o holokaustu i genocidu, kao i o važnosti sećanja na žrtve. Njihovo istraživanje ima za cilj da doprinese razumevanju složenih istorijskih okolnosti koje su dovele do ovih stravičnih događaja, kao i da podstakne dijalog o pomirenju i prevenciji sličnih zločina u budućnosti.
Uprkos kontroverzama, važno je da se društvo suoči sa svojom prošlošću kako bi se izbegla ponovna ponavljanja istih grešaka. Edukacija o holokaustu i genocidu ne bi trebala da bude samo akademska tema, već i deo šireg društvenog diskursa koji oblikuje kolektivno sećanje i identitet.
U zaključku, pozdrav „za dom spremni“ predstavlja složeno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i dijalog. Istorijska istina o ovom pozdravu je jasna, a njegovo mesto u savremenom društvu treba da bude predmet kritičkog preispitivanja i otvorene diskusije. Samo tako možemo raditi na izgradnji društva koje se temelji na poštovanju ljudskih prava i vrednosti mira. Kroz razumevanje naše prošlosti, možemo stvoriti bolju budućnost za sve.
