U Srbiji se često ističu pojedinci koji se bore za poboljšanje položaja gluvih i nagluvih osoba. Mihajlo Gordić iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije govorio je o značaju ovih pojedinaca i njihovoj ulozi u zajednici.
Jedan od najistaknutijih pojedinaca u ovoj borbi je Mile Crevar, koji je bio poslednji sekretar Saveza gluvih i nagluvih Jugoslavije. Gordić je naglasio da je Crevar bio ključna figura u istoriji gluvih nakon 2000. godine. Iako je bio nagluv, uspeo je da završi redovnu školu i kroz sport se povezao sa zajednicom gluvih. Tokom tog procesa, shvatio je brojne izazove s kojima se suočavaju gluvi, što ga je motivisalo da se aktivno bori za njihova prava i bolji položaj u društvu.
Crevar je bio poznat po svom visokom obrazovanju i upotrebi srpskog znakovnog jezika, što je dodatno podstaklo njegovu borbu za inkluziju i razumevanje među gluvim osobama. Njegov doprinos zajednici nije bio samo u organizacionom smislu, već i u podizanju svesti o problemima sa kojima se gluvi susreću svakodnevno.
Gordić je istakao da je potrebno više pojedinaca poput Crevara koji će se zalagati za prava i potrebe gluvih i nagluvih. Njihova borba nije samo borba za lične interese, već i za prava svih gluvih i nagluvih u Srbiji. On je naglasio značaj obrazovanja i informisanja šire javnosti o problemima s kojima se ova zajednica suočava.
„Potrebno je da se svi uključimo u ovu borbu, da ne budemo samo posmatrači, već aktivni akteri u promeni društva“, rekao je Gordić. Njegove reči naglašavaju važnost zajedništva i solidarnosti u radu na unapređenju položaja gluvih i nagluvih.
U Srbiji se situacija za gluve i nagluve osobe polako menja, ali još uvek postoji mnogo izazova koji se moraju prevazići. Gordić je naveo da je od suštinskog značaja da društvo prepozna i razume potrebe gluvih i nagluvih, kao i da im pruži odgovarajuću podršku. To uključuje pristup obrazovanju, zaposlenju i drugim društvenim uslugama koje su često nedostupne.
U poslednjim godinama, postoje i inicijative koje se bave problemima gluvih na institucionalnom nivou. Međutim, Gordić upozorava da su promene spore, i da je potreban veći angažman svih relevantnih aktera, uključujući vladu, nevladine organizacije i samu zajednicu gluvih.
Osim toga, važno je i obezbediti da se znakovni jezik koristi u svim aspektima društvenog života, kako bi se omogućila potpuna inkluzija gluvih osoba. Gordić veruje da je edukacija ključna, kako za gluve, tako i za čujuće. Učenjem znakovnog jezika od strane čujućih, može se stvoriti most između ovih dvaju svetova i doprineti boljem razumevanju i saradnji.
U zaključku, Gordić je naglasio da je svaki pojedinac važan u ovoj borbi. „Svako od nas može doprineti na svoj način, bilo da je to kroz volontiranje, edukaciju ili jednostavno pružanje podrške“, rekao je. Njegove reči pozivaju sve nas da se aktivno uključimo u unapređenje položaja gluvih i nagluvih u Srbiji, jer samo zajedničkim snagama možemo ostvariti prave promene.
Mile Crevar ostaje simbol te borbe, a njegov rad i posvećenost služe kao inspiracija za nove generacije boraca za prava gluvih i nagluvih. Njegov primer pokazuje da je moguće prevazići prepreke i postići značajne promene u društvu, ukoliko se za to ispravno zalažemo.
