Čak 5.000 autobusa godišnje prevozi putnike širom Srbije, ali i u inostranstvo, bez nadzora nadležnih organa o organizatorima putovanja i načinima realizacije. Ova situacija ukazuje na značajan obim sive ekonomije u sektoru transporta i turizma, a samim tim i na ozbiljne bezbednosne rizike za putnike. Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA) predložila je uvođenje QR kodova kao jednostavno rešenje za kontrolu i legitimaciju prevoznika.
Direktor Jute, Aleksandar Seničić, objasnio je da ovaj predlog ne zahteva komplikovanu tehnologiju, već se oslanja na alate koji su danas dostupni svima. Cilj je digitalizacija provere legalnosti onih koji organizuju putovanja, a trenutno posluju mimo zakona.
Suština predloga je da svaki autobus koji legalno prevozi putnike treba da ima istaknut QR kod na vidljivom mestu, konkretno na vetrobranskom staklu. Skeniranjem tog koda, policijski i carinski službenici bi momentalno dobijali pristup ključnim informacijama o putovanju.
Seničić je naglasio da to nije nova ideja, jer gotovo svaki mobilni telefon može skenirati kod i prikazati relevantne informacije. Svi oni koji ispunjavaju zakonom propisane uslove i dostavljaju dokumentaciju u roku dobijaju QR kod. Policajac ili carinici jednostavnim skeniranjem mogu videti važne podatke, kao što su organizator putovanja, prevoznik, ugovori, promet, fiskalni računi, kao i spisak putnika i tehničke karakteristike vozila.
Ovaj sistem bi primorao različita udruženja, pojedince, pa čak i verske organizacije koje organizuju putovanja, da se povuku iz sive zone i poštuju pravila koja važe za registrovane turističke agencije.
Finansijski gubici za državu su enormni, procenjuje se da se radi o stotinama miliona evra koji umesto u državni budžet odlaze u privatne džepove kroz nelegalne tokove novca. Trenutna kaznena politika ne deluje odvraćajuće na prekršioce. Kazne za nelegalno poslovanje su često simbolične; na primer, prekršajne kazne za nelegalne prevoznike iznose 80.000 dinara, što je za mnoge jednostavnije platiti nego ispuniti sve zakonske obaveze.
Seničić smatra da je potrebno uključiti Poresku upravu i uvesti krivičnu odgovornost za izbegavanje plaćanja poreza i nelegalno obavljanje delatnosti. On veruje da bi uvodjenje ozbiljnih sankcija moglo naterati bar 30% trenutnih nelegalnih prevoznika da preispitaju svoje poslovanje.
Bezbednost putnika je na ozbiljnom udaru. Nelegalni organizatori često koriste vozila koja ne ispunjavaju tehničke standarde, što povećava rizik od saobraćajnih nezgoda. „Ugrožen je život putnika, a to je najgore. Svedoci smo situacija kada se putovanja organizuju prevoznim sredstvima koja su stara i neodgovarajuća“, upozorava Seničić.
Prosečna starost autobusa u Srbiji iznosi oko deset godina, što nije problem ako se vozila redovno održavaju i prolaze tehničke preglede, što je u sivoj zoni često upitno. Dok se čeka odgovor nadležnih ministarstava na predlog o QR kodovima, putnicima se savetuje oprez. Postoje tri ključna dokumenta koja garantuju legalnost putovanja: ugovor o putovanju, fiskalni račun i garancija putovanja.
Ukoliko putnici uplaćuju novac u kešu i dobijaju nekakve priznanice koje nisu fiskalizovane, bez ugovora o putovanju, posebno za putovanja u inostranstvo, to je sumnjivo i može ukazivati na nelegalnost.
Seničić zaključuje da bi implementacija QR kodova značajno unapredila sigurnost putnika i omogućila bolju kontrolu u sektoru prevoza, smanjujući time rizik od ilegalnih aktivnosti i štete po državni budžet.
