Sve teniserke koje žele da nastupaju na WTA turu od sada će morati da prođu genetsko testiranje pola. Ova mera je uvedena sa ciljem da se obezbedi fer konkurencija u ženskom tenisu, a pitanje genetskog testiranja postaje sve relevantnije i u drugim sportovima. O novoj politici WTA, važnosti fizičkih prednosti u tenisu i budućim posledicama razgovarala je sportska novinarka Jelena Medić.
Prema novim pravilima, teniserke će biti obavezne da dostave bris unutrašnjosti obraza, uzorak krvi ili pljuvačke kako bi se testirali na prisustvo SRY gena. Ovaj gen se nalazi na Y hromozomu i igra ključnu ulogu u razvoju muških polnih karakteristika. Prethodna politika WTA, koja je poslednji put ažurirana 2024. godine, dozvoljavala je transrodnim ženama da se takmiče u ženskoj konkurenciji pod uslovom da su tokom prethodnih dve godine održavale nivo testosterona. Međutim, trenutno nema poznatih transrodnih teniserki koje se takmiče u ženskoj konkurenciji.
Nova pravila dolaze nakon što su slične mere već uvedene u drugim sportovima. Međunarodni olimpijski komitet je usvojio obavezno testiranje pola za žene, dok su Svetska bokserska i Atletska federacija takođe usvojile slična pravila. Medić naglašava da je jedan od ključnih razloga za uvođenje ovih pravila približavanje Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine. „Pretpostavljam da je to bio okidač, a i želja da se prati politika Međunarodnog olimpijskog komiteta“, kaže Medić.
Jedna od najistaknutijih teniserki koja je podržala novu politiku je Arina Sabalenka, prva na WTA listi, koja je izjavila da se slaže sa testiranjem. Međutim, Medić upozorava da se stav jedne teniserke ne može generalizovati na celu svlačionicu. „Sabalenka je trenutno najbolja teniserka, ali njen stav ne odražava nužno mišljenje svih drugih igračica“, ističe ona.
Medić takođe ukazuje na to da tenis ima svoje specifičnosti kada je reč o fizičkim prednostima. „Fizička snaga nije jedini faktor koji odlučuje o ishodu meča. U tenisu su važni i taktički aspekti, kao i način na koji igrač čita igru svog protivnika“, objašnjava Medić. Po njenim rečima, tenis se ne može potpuno porediti sa sportovima poput plivanja ili atletike, gde je eksplozivnost i brzina mnogo bitnija.
Trenutno ne postoji konkretan slučaj transrodne teniserke, što dodatno komplikuje situaciju. Medić naglašava da je u tenisu do sada bilo malo rasprava o ovoj temi jer nema konkretnih primera. Primetila je da je u drugim sportovima, poput boksa, tema transrodnih sportista izazvala mnogo veći interes javnosti, kao što je bio slučaj sa bokserkom Iman Helif tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine.
Na kraju, Medić očekuje da će se tema podobnosti za nastup u ženskoj konkurenciji nastaviti razvijati, posebno kako se budu približavale Olimpijske igre. „U ovom trenutku nemamo konkretan slučaj, ali želja WTA da prati Međunarodni olimpijski komitet može ukazivati na to da će se tema nastaviti postavljati“, zaključuje ona.
Medić takođe napominje da će ova tema verovatno izazvati veliku pažnju na društvenim mrežama, gde kontroverzne sportske teme brzo postaju viralne. „Ovo su uvek intrigantne teme, a kako se približavamo Olimpijadi, sigurno ćemo imati više diskusija o ovome“, dodaje ona.
