Dejan Drakulić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar, izneo je stavove o zahtevu gradonačelnika Vukovara, Marijana Pavličeka, koji se odnosi na odlaganje izložbe „Srpkinja“. Drakulić smatra da je ovaj zahtev problematičan jer se čini da se odnosi isključivo na srpsku zajednicu. On je istakao da, iako je novembar mesec u kojem se obeležava stradanje hrvatskog naroda, ne bi trebalo da se primenjuju dvostruki standardi kada su u pitanju kulturni događaji.
„Ti zahtevi koji se odnose isključivo na srpsku zajednicu su ono što je za nas problematično. Ako bismo se dogovorili da u novembru ne organizujemo programe, to bi trebalo da važi i za pripadnike većinskog naroda, ali i za nas kao srpsku zajednicu. Trebalo bi zajedno doneti takvu odluku“, rekao je Drakulić u izjavi za Tanjug.
On je naglasio da još uvek nije doneta konačna odluka o odlaganju izložbe, ali je potvrdio da će izložba „Srpkinja“ sigurno biti održana, iako još uvek nisu precizirali datum. Ova situacija ponovo otvara pitanja o međunacionalnim odnosima u Hrvatskoj i o tome kako se različite zajednice odnose prema kulturnim događajima koji mogu izazvati senzacije ili kontroverzije.
S obzirom na trenutne tenzije među zajednicama, Drakulić je istakao važnost dijaloga i zajedničkog pristupa. On smatra da bi bilo korisno da se svi akteri uključe u razmatranje i dogovor o organizaciji događaja u osetljivim mesecima, kako bi se izbegli sukobi i nesporazumi.
U kontekstu kulturnih dešavanja, važno je napomenuti da se u Hrvatskom domu istovremeno odvijaju drugi programi, uključujući šaljivu predstavu i stend-ap veče, što dodatno produbljuje osećaj nepravde među članovima srpske zajednice. Drakulić smatra da bi svi događaji u novembru trebali biti obustavljeni, a ne samo oni koji se odnose na srpsku kulturu.
Ova situacija nije jedina koja ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju manjinske zajednice u Hrvatskoj. Iako je Hrvatska postavila ciljeve na putu ka evropskim integracijama i unapređenju ljudskih prava, u praksi se često suočava sa problemima koji se odnose na etničke napetosti i nerazumevanje među različitim zajednicama.
Pitanje kako se upravlja kulturnim događajima koji nose političku i istorijsku težinu postaje ključno u ovakvim situacijama. Mnogi smatraju da kulturne manifestacije ne bi trebale biti korišćene kao sredstvo za politička prepucavanja, već bi trebale poslužiti kao platforma za razumevanje i pomirenje među različitim identitetima.
U ovom kontekstu, Drakulić poziva na veću senzibilizaciju i razumevanje među svim zajednicama kako bi se stvorila atmosfera koja će omogućiti zajednički život i saradnju. On veruje da je ključno da se umesto sukoba i nesuglasica, fokusiramo na ono što nas spaja, a ne razdvaja.
U zaključku, situacija oko izložbe „Srpkinja“ i zahteva za njenim odlaganjem otvara važna pitanja o identitetu, kulturi i međunacionalnim odnosima u Hrvatskoj. Drakulićeva izjava poziva na promišljanje o tome kako se kulturni događaji mogu organizovati na način koji će biti inkluzivan i poštovati osećaje svih zajednica. U ovakvim trenucima, dijalog i saradnja postaju neophodni za izgradnju bolje budućnosti, gde će svaka zajednica imati prostor za svoje kulturne izraze, bez straha od osude ili marginalizacije.
