Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće sutra obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini. Ovaj događaj predstavlja važan trenutak za sećanje na nevine žrtve koje su stradale tokom Drugog svetskog rata.
Obeležavanje počinje u 11.30 časova polaganjem venaca na grobnom polju „Topole“, a nakon toga, u 12 časova, uslediće parastos i pomen žrtvama. U 12.30 planirano je obraćanje zvaničnika, što ukazuje na ozbiljnost i značaj ovog događaja, ne samo za Srbiju, već i za sve narode koji su pretrpeli posledice zločina u tom periodu.
Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u Jasenovcu i Donjoj Gradini zajednički obeležavaju vlade Republike Srpske i Srbije, što dodatno naglašava važnost međusobne solidarnosti i sećanja na stradanja tokom mračnih perioda istorije.
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je oko 700.000 žrtava ustaškog zločina. Među njima je bilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista. Ove brojke oslikavaju razmere tragedije koja se dogodila, a posebno je potresna činjenica da je u Jasenovcu stradalo oko 20.000 dece. Ove informacije ne samo da osvetljavaju stradanje pojedinaca, već i kolektivnu bol i trauma naroda koji su pretrpeli ogromne gubitke.
Vlada Republike Srpske proglasila je 27. april Danom žalosti u sećanje na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) od 1941. do 1945. godine. Ovaj dan predstavlja priliku da se podsetimo na sve one koji su izgubili živote zbog mržnje i nasilja, kao i da se osnažimo u borbi protiv sličnih zločina u budućnosti.
Sećanje na žrtve genocida je od suštinskog značaja za očuvanje istine i prevenciju sličnih događaja. Kroz obeležavanje ovakvih dana, ne samo da se čuva uspomena na stradale, već se i šalje snažna poruka o važnosti mira, tolerancije i međusobnog poštovanja među narodima. Događaji poput ovog su prilika da se jača svest o ljudskim pravima i potrebi za zaštitom svih pojedinaca, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
Pored političkih lidera, na ovim događajima često prisustvuju i preživeli, potomci žrtava, kao i članovi različitih organizacija koje se bave očuvanjem sećanja na žrtve. Njihova prisutnost dodatno naglašava ličnu dimenziju tragedije i značaj očuvanja sećanja na ono što se dogodilo.
U svetu koji se suočava sa različitim oblicima nasilja, mržnje i diskriminacije, važno je da se učimo iz prošlosti i da ne zaboravimo stradanje nevinih. Samo kroz obrazovanje, dijalog i otvorene razgovore možemo stvoriti društvo koje će se zalažiti za pravdu i jednakost.
U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i Donjoj Gradini je ne samo akt pamćenja, već i poziv na akciju za sve nas. To je podsetnik da se zlo ne sme ponoviti i da svako od nas ima odgovornost da doprinese izgradnji bolje budućnosti, u kojoj će ljudski život i dostojanstvo biti na prvom mestu.
Na kraju, važno je naglasiti da ovakvi događaji ne bi smeli biti samo rituali, već prilike za stvarne promene i jačanje zajednica kroz razumevanje i empatiju prema onima koji su pretrpeli bolne gubitke. Samo tako možemo osigurati da se sećanje na žrtve nikada ne zaboravi i da se dostojanstvo svakog pojedinca poštuje u potpunosti.
