Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče potpisao ukaz o proglašenju seta pravosudnih zakona, koji su usvojeni na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića. Ovi zakoni su izazvali brojne rasprave i kritike tokom proteklih dana. Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, smatra da je ovim zakonima Tužilaštvo za organizovani kriminal „osakaćeno“. S druge strane, Rajko Kapelan iz Centra za društvenu stabilnost naglašava da je suština Tužilaštva da radi u interesu građana i da mora delovati prema zakonu, a ne da bude nedodirljivo.
Vuletić ukazuje na to da se novi set pravosudnih zakona nadovezuje na višemesečnu kampanju protiv Tužilaštva za organizovani kriminal. On ističe da su kritike stručne javnosti, uključujući one iz Kolegijuma Visokog tužilaštva, Evropske komisije, Evropske unije i Venecijanske komisije, jednoglasno ocenile da je usvajanje zakona korak unazad za demokratiju i evropske vrednosti Srbije.
Kapelan, međutim, ne daje previše značaja nekim kritikama i naglašava da je suština Tužilaštva da deluje u interesu građana. On smatra da Tužilaštvo treba biti nezavisno, ali ne na način da bude nedodirljivo i da može donositi odluke bez ikakvog nadzora. Prema njegovim rečima, ukoliko tužioci donose odluke pod pritiskom, to je problem koji treba rešiti. On naglašava potrebu za uspostavljanjem sistema u kojem Tužilaštvo deluje nezavisno, ali i u skladu sa interesima građana.
Vuletić dalje ukazuje na to da je cilj ovih zakona bio da se „praktično kastrira“ Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je do sada pokazalo sposobnost da deluje nezavisno. On upozorava da bi mogli da se pojave negativne posledice, posebno u svetlu nedavnog slučaja zaplene pet tona droge, koji je postao važna tema u javnosti. On izražava zabrinutost da će novi zakoni oslabiti već postojeću snagu tužilaštva i da bi moglo doći do smanjenja broja aktivnih tužilaca.
Kapelan dalje navodi da može da navede više desetina primera nezadovoljstva radom tužilaštva, ali naglašava da nije pravnik i da ne želi da se meša u njihov rad. On smatra da tužioci moraju raditi u interesu građana, a ne u skladu sa političkim pritiscima. U vezi sa važnim slučajem nadstrešnice, on izražava zabrinutost zbog nejasnoća i spekulacija u javnosti, koje su omogućile različitim grupama da iznose svoje teorije i optužbe. Kapelan smatra da je važno da Tužilaštvo obavesti javnost i da razjasni situaciju kako bi se sprečilo dalje širenje dezinformacija.
Kapelan naglašava da je novi set zakona potreban kako bi se uveo red u rad Tužilaštva i smanjila mogućnost političkih manipulations. On veruje da će ovi zakoni pomoći u postizanju većeg poverenja građana u pravosudni sistem i omogućiti Tužilaštvu da deluje efikasnije i odgovornije.
Ukratko, postojanje kritika u vezi sa novim pravosudnim zakonima ukazuje na duboke tenzije unutar pravosudnog sistema u Srbiji. Dok jedni tvrde da su zakoni korak unazad, drugi tvrde da će uspostaviti red i odgovornost. U svakom slučaju, postavlja se pitanje kako će se ovi zakoni primenjivati u praksi i da li će doprineti jačanju pravosudnog sistema ili ga dodatno oslabiti. Očekuje se da će naredni period pokazati kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na rad Tužilaštva za organizovani kriminal i celokupni pravosudni sistem Srbije.
