Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo je svoje stavove o NATO agresiji iz 1999. godine i broju žrtava tokom tih događaja. Na televiziji Prva, Vučić je istakao da je tokom bombardovanja bilo 2.500 žrtava, dodajući da može da nabroji svako stradalo dete. On je lično posetio 24 porodice dece koja su nastradala u tom periodu. Ove informacije su došle kao odgovor na tvrdnje nekih medija koji su sugerisali da se brojem srpskih žrtava manipuliše i da ih je zapravo bilo manje.
Vučić je komentarisao i to da je obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja počelo tek 2013. godine, nakon što je on došao na vlast. Izrazio je ponos zbog ove inicijative i zahvalio se Miloradu Dodiku i rukovodstvu Republike Srpske na podršci. On je dodao da je imao ideju da se obeležavaju i drugi značajni datumi, poput Oluje i proboja u jasenovačkom logoru.
Predsednik je govorio o svojoj krivici u vezi sa situacijama u društvu, posebno kada je reč o nasilju prema ženama i deci. Osetio je prezir prema muškarcima koji zlostavljaju slabije, objašnjavajući kako neki ljudi nikada ne bi smeli da se suprotstave okupatoru, već bi tražili lokalne mete na kojima bi mogli iskaliti svoj bes. Kao primer naveo je Dragoljuba Milanovića, bivšeg direktora RTS-a, koji je osuđen na deset godina zatvora zbog odgovornosti za smrt 16 radnika tokom bombardovanja.
Vučić je kritizovao sistem koji je dopustio da se kazne nevini ljudi, dok su pravi krivci ostali nekažnjeni. Istakao je da su se trudili da pronađu nekog na koga će „isplatiti“ svoj bes, a Milanović je bio žrtva takvog politički naređenog kažnjavanja. On je podsetio na to kako su bombardovane određene zgrade, poput RTS-a, i kako je njegova majka, koja je tada radila kao dežurni urednik, imala sreće da preživi napad.
Dok se osvrtao na svoje vreme na vlasti, Vučić je govorio o brojnim izazovima sa kojima se suočio, uključujući ekonomske probleme, poplave, migrantsku krizu, pandemiju koronavirusa, kao i geopolitičke tenzije u regionu. On je naglasio da je sve to došlo u vreme kada se borio protiv onih koji teže nezavisnosti Kosova.
Osvrćući se na napad koji je doživeo tokom posete Potočarima 2015. godine, rekao je da je gotovo linčovan zbog jedne reči koju nije želeo da izgovori. Ipak, Vučić je istakao da razume pravno-političke posledice svojih postupaka i da kao predsednik mora da se brine o tim pitanjima. Izrazio je poštovanje prema žrtvama i naglasio da postoji deo društva koji se oseća kao „kmetska duša,“ koja bi radije pripadala okupatoru nego se borila za slobodu.
Na kraju, Vučić je naglasio da ne želi da bude na čelu države koja ne donosi svoje odluke i koja se ne pita za ništa. On je ukazao na to koliko je važno da Srbija ostane slobodna i suverena, te da je to bio razlog zbog kojeg je bila meta u proteklih 15 meseci. Njegova posvećenost i odgovornost prema narodu i zemlji ostaju ključni elementi njegovog političkog delovanja.
