Vršnjačko nasilje u Hrvatskoj predstavlja ozbiljan problem koji je u stalnom porastu, a alarmantna je činjenica da se starosna granica žrtava i počinilaca ovog nasilja smanjuje. Sve mlađa deca postaju deo ovog negativnog fenomena, a posebno je zabrinjavajuće što se sukobi koji započinju na internetu sve češće prenose u fizički svet. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju društva, jer posledice vršnjačkog nasilja mogu biti dugotrajne i devastirajuće po mentalno i emocionalno zdravlje dece.
Irena Petrijevčanin, državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova, istakla je da deca danas odrastaju u specifičnim i bremenitim vremenima. „Stalno im je nad glavom ili nekakva pretnja ratom. Imali smo zemljotres, imali smo kovid. Puno toga je zapravo digitalno,“ navela je ona, ukazujući na kompleksnost izazova sa kojima se deca suočavaju.
Iz njenog iskustva, koje traje više od pet godina u radu s decom, Petrijevčanin je primetila alarmantne brojke koje govore o porastu nasilja među vršnjacima. Ova iskustva ukazuju na potrebu za dodatnim istraživanjima i programima prevencije, koji bi mogli pomoći u smanjenju incidencije nasilja i pružanju podrške kako žrtvama, tako i počiniocima.
Prema podacima, vršnjačko nasilje može se manifestovati na različite načine, uključujući fizičko, emocionalno i verbalno nasilje. Fizičko nasilje obuhvata udaranje, guranja i druge oblike agresije, dok se emocionalno nasilje često manifestuje kroz isključivanje, zadirkivanje ili širenje glasina. Verbalno nasilje takođe igra značajnu ulogu, a može uključivati uvrede, pretnje i sarkazam.
U poslednjih nekoliko godina, s porastom korišćenja društvenih mreža i interneta, pojačana je i prisutnost cyberbullyinga. Ova vrsta nasilja može se odvijati bez fizičke prisutnosti, što ga čini još opasnijim, jer žrtve često nemaju gde da se obrate za pomoć. Petrijevčanin naglašava da je važno edukovati decu o bezbednom korišćenju interneta i kako prepoznati i prijaviti nasilje.
Osim što predstavlja ozbiljan problem za decu i porodice, vršnjačko nasilje ima i šire društvene posledice. Deca koja su žrtve nasilja često se suočavaju s problemima u učenju, niskim samopouzdanjem i anksioznošću. U ekstremnim slučajevima, vršnjačko nasilje može dovesti do tragedija, uključujući samopovređivanje ili čak suicid.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji s drugim relevantnim institucijama, radi na razvoju strategija i programa koji će pomoći u borbi protiv vršnjačkog nasilja. Ove strategije uključuju edukaciju učitelja, roditelja i dece o prepoznavanju i prevenciji nasilja, kao i pružanje podrške žrtvama.
Takođe, važno je stvoriti sigurno okruženje u školama, gde će deca moći da se osećaju zaštićeno i gde će moći da prijave slučajeve nasilja bez straha od odmazde. Uloga škole kao podržavajuće zajednice je ključna u borbi protiv vršnjačkog nasilja.
U globalnom kontekstu, vršnjačko nasilje je problem koji se ne može ignorisati. Mnoge zemlje su prepoznale potrebu za sveobuhvatnim pristupom kako bi se smanjila učestalost nasilja među mladima. Uključivanje zajednice, porodica i škola u ovu borbu može doprineti stvaranju sigurnijeg i zdravijeg okruženja za sve mlade ljude.
U zaključku, vršnjačko nasilje u Hrvatskoj predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva zajedničke napore svih segmenata društva. Edukacija, prevencija i podrška su ključni elementi u borbi protiv ovog problema, kako bi se obezbedila sigurnija budućnost za decu.
