Kiša meteora Perseidi jedna je od najuzbudljivijih astronomski pojava u toku godine. Ova meteorska kiša aktivna je od sredine jula do kraja avgusta, a svoj vrhunac dostiže u noći između 12. i 13. avgusta 2026. godine, neposredno pre svitanja. Posmatrači bi trebalo da počnu sa osmatranjem oko 23 časa po lokalnom vremenu, kada broj „zvezda padalica“ počinje da raste, a spektakl se može pratiti sve do zore.
Ove godine, mesec neće ometati posmatranje Perseida jer se njihov maksimum poklapa sa fazom mladog Meseca. Srećni posmatrači koji će biti u mogućnosti da vide potpuno pomračenje Sunca 12. avgusta možda će tokom totaliteta uspeti da uoče i poneki Perseid.
Perseidi nastaju kada Zemlja prolazi kroz oblak sitnih komadića leda i stena koje je za sobom ostavila kometa Svift-Tatl, koja je poslednji put prošla blizu Zemlje 1992. godine. Vrhunska aktivnost meteorske kiše dešava se između 11. i 13. avgusta, kada Zemlja prolazi kroz najgušći deo ovog oblaka čestica. Tokom godina bez mesečine, broj vidljivih meteora može biti veći, dok u godinama sa pojačanom aktivnošću, poput 2016. godine, može se zabeležiti čak 150 do 200 meteora na sat.
Prema podacima NASA, tokom vrhunca aktivnosti Perseida moguće je videti i do 100 meteora na sat, a tipični meteoroid Perseida kreće se brzinom od oko 214.365 kilometara na sat kada ulazi u Zemljinu atmosferu, nakon čega postaje meteor. Većina Perseida su izuzetno mala, približno veličine zrna peska, i gotovo nijedan fragment ne dospeva do tla. Kada se to ipak dogodi, takvi fragmenti se nazivaju meteorit.
Perseidi dostižu temperature veće od 1.650 stepeni Celzijusa dok prolaze kroz atmosferu. Tokom leta sabijaju i zagrevaju vazduh ispred sebe, zbog čega ostavljaju blistave svetlosne tragove. Većina fragmenata postaje vidljiva na visini od oko 97 kilometara iznad Zemljine površine.
Svake godine, Zemlja prolazi kroz orbitu komete Svift-Tatl, a vrhunac aktivnosti Perseida se dešava kada naša planeta prolazi kroz njen najgušći deo. Kometa Svift-Tatl otkrivena je 1862. godine od strane astronoma Luisa Svifta i Horasa Tatla. Kada je poslednji put prošla pored Zemlje, 1992. godine, bila je previše slaba da bi se mogla videti golim okom. Njen sledeći prolazak, predviđen za 2126. godinu, mogao bi da je učini vidljivom bez teleskopa, sa sjajem sličnim čuvenoj kometi Hejl-Bop iz 1997. godine.
Kometa Svift-Tatl najveće je poznato telo koje periodično prolazi blizu Zemlje, a njeno jezgro je široko oko 26 kilometara. Kada posmatrate meteorsku kišu, zapravo gledate sitne delove komete koji se pri ulasku u Zemljinu atmosferu zagrevaju i sagorevaju, ostavljajući za sobom blistave svetlosne tragove dok jure brzinom od oko 59 kilometara u sekundi.
Meteorske kiše nazivaju se po sazvežđu iz kojeg meteori prividno „izviru“. Tako, iz perspektive posmatrača na Zemlji, Perseidi deluju kao da dolaze iz pravca sazvežđa Perseja na severnom nebu. Najbolje se mogu posmatrati na severnoj hemisferi, ali su vidljivi i iz srednjih geografskih širina južne hemisfere. Za uživanje u ovom nebeskom spektaklu potrebno je samo tamno nebo, udobno mesto za sedenje i malo strpljenja.
Iako Persej nije među najuočljivijim sazvežđima, lako ga je pronaći jer se nalazi u blizini sjajnijeg sazvežđa Kasiopeja. Preporučuje se da posmatrači ostave očima oko 30 minuta da se prilagode mraku pre nego što počnu sa posmatranjem. Najbolju vidljivost imaće na što tamnijoj lokaciji, daleko od svetlosnog zagađenja.
Najbolje vreme za posmatranje meteora jeste u satima pred svitanje. Dani najveće aktivnosti gotovo uvek pružaju najbolju priliku da se vidi nebo ispunjeno sjajnim meteorima. Prema sajtu EarthSky, jutra 11. i 12. avgusta predstavljaju najbolji period za posmatranje Perseida, dok jutro 13. avgusta može biti takođe veoma dobro, iako broj meteora naglo opada nakon dostizanja maksimuma aktivnosti.
Posmatrači Perseida mogli bi istovremeno da uoče i poneki meteor iz kiše Južni delta Akvaridi, čiji vrhunac nastupa krajem jula. Iako su Južni delta Akvaridi najbolje vidljivi sa južne hemisfere, povremeno se mogu uočiti i sa srednjih geografskih širina severne hemisfere.
