Kako se poljoprivredna sezona ove godine razvija, ratari su se suočili sa nesagledivim problemima. Nakon što su se nadali izvanrednom rodu kukuruza, vreli talas je drastično promenio situaciju na terenu. Poljoprivrednici sada strahuju da će im prinose smanjiti na samo tri ili četiri tone po hektaru, što je znatno ispod očekivanja od 15 tona.
Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, ističe da su u početku godine imali optimistične prognoze, jer su vremenski uslovi bili povoljni za razvoj žitarica. Međutim, nagli prelazak na vrelo vreme, produženi period bez padavina i visoke temperature su negativno uticali na kukuruz, koji sada počinje da „ogoreva“.
Jakšić smatra da ako se ne dogodi kiša u narednim danima, mnoge biljke će biti izgubljene. „Koren je oboren i klipovi su suvi. U najboljem slučaju, možda ćemo uspeti da nešto spasimo, ali sve zavisi od vremena,“ naglašava Jakšić.
Iako je teško predviđati kako će se situacija dalje razvijati, on ističe da su izgledi za prinos veoma loši. Mnogi poljoprivrednici koji su se pridržavali pravila i pravovremeno sejali, suočavaju se sa manjim prinosima nego što su se nadali. Pored toga, neki poljoprivrednici koji su kasnije započeli setvu možda će uspeti da spasu deo svog roda, ali će to u svakom slučaju biti daleko od onoga što su očekivali.
Još jedan problem sa kojim se suočavaju ratari je niska otkupna cena kukuruza. Prema rečima Jakšića, trenutna cena na berzi mogla bi biti oko 20 dinara po kilogramu, ali sa sušom koja je zahvatila region i sa opadajućim nivoima reke Dunav, neizvesno je i da li će imati kome da prodaju svoj rod.
Miroslav Matković iz Subotice dodaje još jedan aspekt problema – velike zalihe kukuruza iz prethodnih sezona. „Otkupljivači više ne kupuju rod od 2024. godine, jer im nije potreban. Za novi rod još nisu ni planirali cenu,“ kaže Matković.
Svi ratari se slažu da je situacija na njivama daleko od zadovoljavajuće. U nekim delovima zemlje, klipovi kukuruza su potpuno nestali, jer nije padala kiša više od 40 dana. „Navodnjavanje više ne pomaže, jer hladna voda na pregrejanu biljku deluje kao dodatni stres,“ navodi Matković.
Kako bi ublažili gubitke, neki poljoprivrednici su već počeli da siliraju kukuruz za stočnu hranu, ali to je samo privremeno rešenje. Prema rečima Matkovića, mnogi su sa tim procesom počeli mesec dana ranije nego što je uobičajeno.
Nažalost, situacija je dodatno otežana jer ni ove godine nije proglašena elementarna nepogoda suše. Ratarima je jasno da subvencije koje država nudi neće biti od velike pomoći. „Te subvencije su samo infuzija da preživimo do sledeće setve, ali ne pokrivaju stvarna ulaganja,“ objašnjava Jakšić.
U svetlu ovih izazova, ratari su prepušteni sami sebi, što dodatno otežava njihovu borbu za opstanak. Bez adekvatne podrške i povoljnih vremenskih uslova, budućnost poljoprivrede u Srbiji ostaje neizvesna.
Na kraju, ratari se nadaju da će se situacija poboljšati i da će doći do kiše koja bi mogla spasiti barem deo njihovih useva. U međuvremenu, ostaju zabrinuti zbog gubitaka koje će pretrpeti i mogućnosti da se izdrže do sledeće sezone.
