Iranska vojska je pozvala građane da ostanu budni i jedinstveni kako bi osujetili navodne strane zavere koje imaju za cilj destabilizaciju zemlje. U zvaničnom saopštenju vojske se tvrdi da neprijatelji, uz podršku izraelskog režima i terorističkih grupa, pokušavaju da izazovu haos i naruše javnu bezbednost. Vojska se poziva na 47 godina pokušaja američke administracije da vrati uticaj u Iran, naglašavajući da neprijatelj, koji je tokom ratova imao krvave ruke, lažno brine o iranskom narodu dok planira nove spletke.
Vojska apeluje na građane da, čuvajući nacionalnu budnost i jedinstvo, osujete neprijateljske planove i zaštite nacionalne interese. Pod komandom vrhovnog vojnog zapovednika, ajatolaha Alija Hamneija, vojska zajedno sa ostalim oružanim snagama nadgleda neprijateljske aktivnosti i odlučna je da se suprotstavi svakom pokušaju sabotaže.
Protesti u Iranu su izbili kao reakcija na rast cena i pogoršanje životnog standarda, uz pad vrednosti nacionalne valute na rekordno nizak nivo. Ovi protesti su najznačajniji od 2022. i 2023. godine, usled smrti Mahse Amini tokom policijskog zadržavanja zbog navodnog kršenja pravila oblačenja.
Sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Ali Laridžani, izjavio je da je Izrael odgovoran za trenutnu situaciju u zemlji, naglašavajući da je Iran usred rata bez mogućnosti mira ili prekida vatre. Vojska apeluje na narod da ostane budan i jedinstven kako bi osujetili neprijateljske planove.
Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha, pozvao je demonstrante da nastave sa protestima i okupiraju gradske centre, kao i da pokrenu nacionalni štrajk u sektorima transporta, nafte i energetike. U poruci demonstrantima, Pahlavi je pohvalio njihovu hrabrost i izdržljivost, naglašavajući da masovna izlaznost ukazuje na slabost vladajućeg establišmenta.
U Teheranu su zabeleženi incidenti nasilja, uključujući paljenje džamije i automobila. Iako su državni mediji izveštavali o mirnoj situaciji, sukobi su se dogodili u različitim delovima grada. Sigurnosne snage su najavile da će preduzeti sve mere za zaštitu građana i njihove imovine, ne popuštajući prema izgrednicima.
Prema informacijama izveštaja, broj poginulih tokom protesta porastao je na najmanje 217, većinom mladih ljudi, a mnogi su stradali od vatrenog oružja. Protesti su počeli kao reakcija na ekonomski kolaps, ali su se ubrzo proširili zahtevima za rušenje autoritarnog režima. Dok su skupovi većinom mirni, pojedine zgrade su vandalizovane.
U Teheranu su zabeleženi protesti uprkos pretećim SMS porukama koje su građani dobijali od vlasti, upozoravajući ih da ne prisustvuju skupovima. Izveštaji sugeriraju visok nivo nasilja, a mnogi demonstranti su povređeni ili ubijeni tokom sukoba sa snagama bezbednosti.
Na osnovu izveštaja sa terena, situacija u Iranu ostaje napeta, sa sve većim brojem ljudi koji se protive vladajućem režimu. Ove demonstracije su potaknute dubokim nezadovoljstvom zbog ekonomskih problema i potiskivanja ljudskih prava, te predstavljaju izazov za vlasti koje se bore da održe kontrolu nad situacijom.
