U Hrvatskoj se priprema uvođenje obaveznog vojnog roka koji će trajati dva meseca, a ministar odbrane Ivan Anušić izneo je neka od pravila koja će se primenjivati na buduće vojnike. Jedno od tih pravila odnosi se na frizuru vojnika. Prema Anušiću, mladići koji budu služili vojsku neće moći da imaju kosu dugu do ramena, ali neće biti ni obavezni da se ošišaju na „nularicu“. Anušić je naglasio da vojni rok „nije ekskurzija“, čime je podvukao ozbiljnost službe.
Ministar je pojasnio da je neophodno održavati određeni nivo urednosti i discipline, koji su ključni za vojnu organizaciju. Odluka da se ne dozvoli duga kosa, kao i neuredne brade, zasniva se na praktičnim i bezbednosnim razlozima. Duga kosa ili brada mogu predstavljati problem u svakodnevnim vojnim aktivnostima, posebno u borbenim uslovima, ali i u pogledu higijene i nošenja vojne opreme.
Prema Anušiću, vojnici moraju izgledati uredno i primereno, jer je to osnov discipline. „Disciplina je temelj vojske“, istakao je ministar, naglašavajući da vojnici treba da budu spremni na sve izazove koje im vojska može doneti. U tom kontekstu, pravilna frizura postaje deo vojničkog identiteta i kulture.
Uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa različitim bezbednosnim izazovima. Ova mera može se posmatrati kao način da se poveća vojna spremnost i osigura da mladi ljudi budu obučeni za eventualne krize. Vojni rok će omogućiti mladim ljudima da steknu osnovna vojna znanja i veštine, što može biti korisno ne samo za njih lično, već i za društvo u celini.
Osim pravila o frizuri, očekuje se da će novi vojni zakon doneti i druge promene u načinu na koji se vojni obveznici obučavaju i pripremaju za službu. Očekuje se da će obavezni vojni rok obuhvatiti različite aspekte vojne obuke, uključujući fizičku spremnost, taktičke veštine i znanje o vojnim procedurama.
Kritičari obaveznog vojnog roka postavljaju pitanje efikasnosti ove mere, s obzirom na to da mnogi mladi ljudi već imaju različite karijere i planove za budućnost. Neki smatraju da bi umesto obaveznog vojnog roka trebalo razmisliti o alternativnim programima koji bi mlade ljude uključili u društveno korisne projekte ili programe civilne službe.
Međutim, pristalice obaveznog vojnog roka tvrde da takva obuka može pomoći mladim ljudima da razviju osećaj odgovornosti, timskog rada i discipline, što su veštine koje su korisne u mnogim aspektima života. Takođe, vojska može pružiti priliku za sticanje novih veština koje mogu biti korisne u civilnom životu.
U svakom slučaju, uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj otvara mnoge diskusije o ulozi vojske u savremenom društvu, kao i o tome kako najbolje pripremiti mlade ljude za izazove koji ih čekaju. Ova mera može imati dugoročne posledice na društvo kao celinu, a njen uspeh će zavisiti od sposobnosti vojnog sistema da se prilagodi potrebama i očekivanjima mladih ljudi.
S obzirom na to da se Hrvatska nalazi na raskrsnici između tradicionalnih vojnika i modernih bezbednosnih izazova, biće zanimljivo posmatrati kako će se razvijati situacija u narednim mesecima i godinama. U svakom slučaju, pravila koja se postavljaju za buduće vojnike, uključujući i ona o frizuri, odražavaju širi kontekst vojničkog života i vrednosti koje se kultivišu unutar oružanih snaga.
