U tri sata posle ponoći, Miloš Ivanović je osetio dim u domu za stare u Velikom Borku, nedaleko od Beograda. Ušao je u sobu i ugledao Milana Dimitrijevića kako gori. Njegove reči su izrečene na suđenju u Višem sudu u Beogradu, gde je Miloš zajedno sa svojim roditeljima, Goricom i Aleksandrom, optužen za teško delo protiv opšte sigurnosti. Požar koji je izbio 20. januara prošle godine odneo je živote 11 osoba, dok je više njih povređeno.
Miloš je na suđenju negirao da je imao bilo kakvu odgovornost za rad doma. Iako je bio upisan kao suvlasnik, rekao je da nije bio uključen u upravljanje. U tom trenutku, njegova majka Gorica izjavila je da je ona jedini direktor i da je sve odluke donosila samostalno, uz konsultacije sa suprugom. U odbrani je istaknula da su imali dozvolu za rad i da su ispunjavali sve potrebne standarde.
Prema njenim rečima, pušenje je bilo dozvoljeno korisnicima tokom dana u određenim prostorijama. Inspektor je, kako je navela, tražio da obezbede prostoriju za pušenje, a Gorica nije bila svesna da je pušenje u domu zabranjeno. Takođe, istakla je da su imali sve potrebne protivpožarne mere, uključujući rezervoar vode i hidrant u dvorištu, kao i zaposlene koji su prošli obuku za protivpožarnu zaštitu.
Miloš je izneo detalje noći požara, rekavši da je pokušao da spasi ljude iz sobe i da je na rukama izneo jednu od žrtava, Leposavu, koju je poznavao od detinjstva. Iako je imao pristup protivpožarnim aparatima, rekao je da nije imao vremena da ih koristi jer je bio preokupiran spašavanjem ljudi.
Tokom suđenja, otkriveno je da je Miloš radio u domu, ali je to činio neplaćeno kako bi pomagao roditeljima. Njegova majka je dodala da su imali više inspekcija i da nikada nisu dobili upozorenje o bilo kakvim nezakonitostima. Kada su postojale preporuke za poboljšanje, trudili su se da ih ispune.
Aleksandar Ivanović, Milošev otac, takođe je svedočio na suđenju, ističući da je bio udaljavan tokom inspekcija i da nije imao mogućnost da se uključi u rad doma. On je potvrdio da su dobili prvu licencu 2014. godine i da je ona redovno obnavljana. Takođe je naglasio da su inspektori kontrolisali protivpožarnu zaštitu i da su angažovali firmu iz MUP-a kako bi osigurali adekvatnost mera.
U njegovoj odbrani, Aleksandar je rekao da su pušenje u domu sprovodili pod nadzorom zaposlenih, prema preporukama Centra za socijalni rad. Iako su imali hidrant i rezervoar vode, naglasio je da su se suočili sa situacijom koja je rezultirala tragičnim ishodom.
Miloš je takođe govorio o incidentu koji je prethodio požaru, kada je radio s radnicom Željkom, koja je vezala jednog korisnika zbog njegovog ponašanja. Ovaj korisnik je bio Milan Dimitrijević, čija je smrt izazvala veliku pažnju javnosti.
Na suđenju se postavljalo pitanje zašto Miloš nije koristio creva za gašenje požara. On je odgovorio da nije imao vremena za to, objašnjavajući da bi to moglo dovesti do većih gubitaka. Takođe je naveo da nije bio obučen za protivpožarnu zaštitu, što je dodatno otežalo situaciju.
Suđenje se nastavlja, a porodica Ivanović se suočava s ozbiljnim optužbama zbog tragedije koja je pogodila njihov dom. Mnogi se pitaju kako će se ova situacija razvijati i kakve će posledice imati na sve uključene strane. Ova tragedija je podigla pitanje sigurnosti u domovima za stare, a javnost očekuje odgovore i pravdu za žrtve.
