Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević komentarisao je proteste i blokade u Srbiji za Euronews Srbija, naglašavajući da narušavanje privatnosti javnih ličnosti političara nije nov fenomen. On ističe da su takvi postupci postali deo političke kulture u zemlji, gde su i novinari i opozicioni lideri bili podložni pritiscima i zastrašivanju. Prema njegovim rečima, ova praksa doprinosi produbljivanju društvenih podela, a odgovornost za to je na vlasti koja ima najveći uticaj.
Dobrosavljević objašnjava da problemi i tenzije unutar društva traju već duže vreme, te da su protesti samo manifestacija dubljih političkih problema. On naglašava da je vlast ta koja bi trebalo da preuzme odgovornost za trenutnu situaciju, ukazujući na dugogodišnje strategije polarizacije i dehumanizacije političkih protivnika. „Kada se pređe crvena linija, svi se pitaju kako je došlo do ovoga. Moguće je jer ne gradimo normalne političke odnose“, dodaje Dobrosavljević.
Osim toga, analitičar se osvrće na studentske proteste koji su se desili na Beogradskom i Novosadskom univerzitetu, ukazujući na važnost autonomije univerziteta i legitimiteta njihovih zahteva. On smatra da su studenti zakasnili s prelaskom na viši, politički nivo, što je dovelo do produbljenja sukoba s vlastima. Preporučuje da bi studenti trebali da pređu na politički nivo zahteva, kao što je formiranje prelazne vlade ili izlazak na izbore.
Dobrosavljević naglašava značaj univerziteta u društvu, upozoravajući na rizik od slabljenja njihovog uticaja usled blokada. „Naša zemlja ima jedno od najmanjih izdavanja za nauku i visoko školstvo u Evropi, a naši univerziteti se uspešno takmiče na globalnom nivou“, ističe on. Pitanje legitimiteta studentskih odluka, kao što je glasanje na Fizičkom fakultetu, otvara rasprave o reprezentativnosti i angažmanu studenata u političkom procesu.
On ukazuje da se legitimitet u demokratiji često dovodi u pitanje, posebno kada se većina građana ne želi uključiti u donošenje političkih odluka. Upoređuje trenutnu situaciju sa protestima iz 1996. i 1997. godine, kada je i tada mali broj studenata učestvovao, ali su se oni koji su bili aktivni trudili da se bore za promene.
Na pitanje o istraživanju agencije Sprint Insight, koje sugeriše da bi studentska lista imala prednost na hipotetičkim izborima, Dobrosavljević upozorava na nesigurnost takvih prognoza. „Istraživanja javnog mnjenja često služe za oblikovanje javnog mnjenja, a ne za davanje realnog stanja. Takođe, ne znamo ko bi činio tu studentsku listu“, zaključuje analitičar.
Sve u svemu, Dobrosavljević upozorava na ozbiljnost trenutne političke situacije u Srbiji i na potrebu za izgradnjom normalnih političkih odnosa kako bi se izbegli dalji sukobi i tenzije. Vlast, kao ključni akter, ima odgovornost da preuzme inicijativu i radi na smanjenju polarizacije u društvu, dok su studenti pozvani da se aktivnije uključe u politički proces i izraze svoje stavove kroz konstruktivnu debatu.
