Vlada Slovenije donela je odluku o pripremi zakona koji će ograničiti korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 16 godina. Ova odluka je deo šire strategije da se umanje negativni efekti koje društvene mreže mogu imati na mlade. Portparol vlade Matej Arčon je istakao da je prvobitna ideja bila da se granica postavi na 15 godina, ali je kasnije odlučeno da se ona podiže na 16 godina.
Inicijativa za ovaj zakon dolazi od Ministarstva prosvete, a u procesu izrade će učestvovati i stručnjaci iz industrije, kao i Ministarstvo digitalne transformacije. Očekuje se da će se kroz saradnju s različitim akterima doći do konkretnih mera koje će se predložiti kako bi se zaštitila deca i adolescenti od potencijalno štetnog uticaja društvenih mreža.
Arčon je ovu odluku objavio tokom terenske sednice vlade u Dravogradu, gde je govorio o važnosti regulacije korišćenja društvenih mreža među mladima. On je naglasio da je ova inicijativa inspirisana sličnim zakonodavnim potezima u drugim zemljama koje su već prepoznale potrebu za zaštitu svoje dece u digitalnom okruženju.
U poslednjim godinama, upotreba društvenih mreža među mladima je drastično porasla, što je dovelo do zabrinutosti među roditeljima, učiteljima i stručnjacima. Istraživanja su pokazala da prekomerna upotreba društvenih mreža može imati negativne posledice na mentalno zdravlje, socijalne veštine i opšte blagostanje mladih. Problemi kao što su anksioznost, depresija i problemi sa samopouzdanjem često su povezani sa prekomernim korišćenjem ovih platformi.
S obzirom na to, mnoge zemlje su već uvele ili razmatraju slične mere. Na primer, neke evropske zemlje su usvojile zakone koji zahtevaju da platforme za društvene mreže implementiraju strože provere starosti kako bi osigurale da mlađi korisnici ne budu izloženi neprimerenom sadržaju ili interakcijama. Ove regulative često uključuju i edukaciju mladih o bezbednosti na internetu, kako bi se osnažili da donose bolje odluke u vezi sa svojim online aktivnostima.
U Sloveniji, predloženi zakon bi mogao uključivati različite aspekte, kao što su ograničenja na vreme provedeno na društvenim mrežama, obaveze platformi da obezbede dodatne sigurnosne opcije, kao i edukaciju o digitalnoj pismenosti u školama. Ovaj pristup predstavlja sveobuhvatan način da se zaštite mladi korisnici i da im se pruži podrška u navigaciji kroz kompleksan svet društvenih mreža.
Osim toga, važno je napomenuti da se zakonodavni okviri moraju prilagoditi kako bi se pratili brzi razvoj tehnologije i promene u ponašanju korisnika. Društvene mreže se stalno razvijaju, a nove platforme i trendovi se pojavljuju gotovo svakodnevno, što zahteva stalnu pažnju zakonodavaca i stručnjaka.
Postavljajući starosnu granicu na 16 godina, Slovenija se pridružuje sve većem broju zemalja koje prepoznaju potrebu za zaštitom mladih. To takođe šalje važnu poruku o odgovornosti društva prema najmlađima i o važnosti očuvanja njihovog mentalnog zdravlja i dobrobiti.
U narednim mesecima, očekuje se da će Ministarstvo prosvete i drugi relevantni akteri raditi na detaljnom osmišljavanju ovog zakona, a javnost će biti uključena u proces konsultacija kako bi se osiguralo da se svi aspekti problematike uzmu u obzir. Očekuje se da će konačni predlog zakona biti predstavljen u bliskoj budućnosti, čime bi Slovenija mogla postati lider u regionu kada je reč o zaštiti dece i adolescenata u digitalnom prostoru.
