Hrvatska Vlada je nedavno usaglasila tri ključna dokumenta koja će oblikovati budućnost nacionalne odbrane, a od kojih su dva vezana za strategiju odbrane i plan razvoja Oružanih snaga. Ovi dokumenti su ažurirani kako bi se prilagodili novim globalnim izazovima, a podršku su dobili od svih prisutnih na sastanku. Uskoro će biti upućeni predsedniku Zoranu Milanoviću na daljnje usuglašavanje.
Ova dva dokumenta su neophodna za sazivanje sednice Veća za odbranu, dok se treći dokument odnosi na izmene Zakona o obrani, koji uključuje vraćanje obaveznog vojnog roka. Hrvatska se na to priprema od prošle godine. Izmene zakona trenutno su u fazi finalizacije i dogovoreno je da će biti potrebna dodatna usuglašavanja.
Jedna od ključnih promena odnosi se na uvođenje civilnog vojnog roka kao opcije za sve one koji ne žele da uzimaju oružje u ruke. Ove izmene bi uskoro trebale biti upućene na javnu raspravu, a očekuje se da će to biti u junu. Prvo čitanje zakona u Hrvatskom saboru planirano je za juli, dok bi drugo čitanje trebalo da se održi u septembru, nakon letnje pauze. Izglasavanje zakona očekuje se u oktobru.
Svi predloženi dokumenti biće upućeni na usaglašavanje predsedniku Milanoviću, koji kao predsednik Republike i vrhovni komandant Oružanih snaga ima ključnu ulogu u ovom procesu. Prema informacijama sa portala, pravni okvir za osnovno vojno osposobljavanje trebalo bi da bude postavljen ove godine.
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Ivan Anušić je više puta naglasio da će vojni rok trajati dva meseca, a da će vojnici primati platu od 1.100 evra mesečno. Vreme provedeno u kasarnama biće uračunato kao radni staž, a vojnici će imati prednost prilikom zapošljavanja u javnim i državnim službama.
Za one koji se pozivaju na priziv savesti, odnosno one koji ne žele da uzimaju oružje, predviđene su dve opcije. Prva opcija uključuje služenje u sistemu civilne zaštite, koje će trajati tri meseca. Tokom ovog perioda, regruti će biti obučeni za delovanje u kriznim situacijama, a naknada za ovu opciju iznosi 250 evra.
Druga opcija uključuje četiri meseca službe u lokalnoj samoupravi, gde bi regruti obavljali različite poslove, poput čišćenja kanala ili košenja trave. Ipak, još nije dogovoreno da li će taj deo obuke biti uračunat u radni staž.
Ove promene u Zakonu o obrani i novom sistemu vojnog roka odražavaju nastojanje Hrvatske da unapredi svoj sistem odbrane u skladu sa savremenim bezbednosnim izazovima. Vraćanje obaveznog vojnog roka predstavlja značajan korak prema jačanju nacionalne odbrane, ali i pružanju prilike mladim ljudima da steknu određene veštine i iskustva koja mogu koristiti u budućnosti.
U svetlu nedavnih globalnih tenzija, Hrvatska se suočava sa izazovima koji zahtevaju snažniju i spremniju vojsku. Ova reforme i usvajanje novih zakonskih rešenja trebaju da doprinesu povećanju nivoa sigurnosti i stabilnosti u zemlji, ali i u regionu.
U konačnici, očekuje se da će realizacija ovih zakonskih izmena značajno uticati na budućnost vojne obuke i nacionalne odbrane u Hrvatskoj. Kako se proces bude odvijao, važno je pratiti razvoj situacije i učestvovati u raspravama koje se tiču ovih ključnih pitanja za budućnost zemlje.
