Vlada Republike Srpske je proglasila 1. mart Danom žalosti, povodom tragičnih događaja koji su se desili tog datuma 1992. godine, a koji su bili povod za početak sukoba u Bosni i Hercegovini. Ova odluka je donesena na telefonskoj sednici vlade, a prenela ju je agencija Srna.
Na Dan žalosti, na svim institucijama Republike Srpske zastave će biti spuštene na pola koplja, dok će sve kulturne manifestacije biti otkazane, a sportski događaji prilagođeni ovom danu, kako je saopšteno iz Biroa vlade Republike Srpske. U Federaciji BiH, gde živi većinsko bošnjačko stanovništvo, 1. mart se obeležava kao dan nezavisnosti BiH, s obzirom na to da je tada održan nelegalni referendum o nezavisnosti i otcepljenju BiH od SFRJ.
Srbi u Republici Srpskoj ovaj datum pamte po ubistvu srpskog svata u Sarajevu, što se smatra okidačem za ratne sukobe. Lider SNSD-a, Milorad Dodik, izjavio je da 1. mart za srpski narod i Republiku Srpsku nije dan nezavisnosti, već dan kada je jedan narod preglasan, dan kada je svadba pretvorena u sahranu, i dan kada je postalo jasno da predstoji vreme teškog stradanja u BiH. Dodik je naglasio da su Srbi tada shvatili da se politička kriza pretvara u bezbednosnu pretnju, a retorika podela u govor oružja.
Istog dana, ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, ubijen je srpski svat Nikola Gardović, što se smatra simboličnim početkom rata u BiH. Dodik je istakao da ovo ubistvo nije bilo „incident“, kako su to godinama pokušavali predstaviti, već jasna i brutalna poruka Srbima da su nepoželjni i da su njihova obeležja i identitet meta. On je naglasio da je posebno zabrinjavajuće što ovaj zločin nije kažnjen, što dodatno produbljuje osećaj nepravde i nesigurnosti među srpskim stanovništvom.
Pored toga, Dodik je naglasio da muslimani godinama slave ovo ubistvo, dok srpski narod obeležava Dan žalosti, što ukazuje na duboke podele u BiH. Bez istine o 1. martu, kako je rekao, nema ni iskrenog dijaloga o prošlosti. On je podsetio da je tadašnji muslimanski predsednik, Alija Izetbegović, priznao da je spreman žrtvovati mir u BiH kako bi ostvario svoj san o „islamskoj državi“.
Dodik je istakao da 1. mart ne može biti dan zajedničkog praznika, jer simbolizuje podele i uvod u rat koji je doveo do velikih ljudskih tragedija. Naglasio je da bez iskrenog suočavanja sa činjenicama, uključujući i prekršeni princip konstitutivnosti i ravnopravnosti, neće biti moguć istinski dijalog o prošlosti, niti trajni mir.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je potrebno raditi na pomirenju i razumevanju među narodima u BiH. Ipak, duboke emotivne rane koje su ostavljene ratom i različitim interpretacijama istorije otežavaju ovaj proces. Važno je da svi narodi u BiH prepoznaju bol i patnju drugih, kako bi se stvorili uslovi za zajednički život i budućnost.
U obeležavanju Dana žalosti, Republika Srpska pokazuje poštovanje prema žrtvama sukoba i traži pravdu za one koji su stradali. Ova odluka vlade je još jedan korak ka prepoznavanju prošlosti i suočavanju sa njom, što je ključno za izgradnju stabilnije i mirnije budućnosti za sve narode u regionu.
