Vlada Republike Srpske donela je odluku da 27. april proglasi Danom žalosti u znak sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Јevrejima i Romima tokom Nezavisne Države Hrvatske (NDH) u periodu od 1941. do 1945. godine. Ova odluka ima za cilj da se oda počast svim onim koji su stradali u ovom mračnom delu istorije.
U okviru obeležavanja ovog dana, Vlada je uputila poziv svim republičkim organima, organizacijama, kao i organima lokalne samouprave, da istaknu zastave na pola koplja. Takođe, traži se da se kulturne i sportske manifestacije, kao i televizijski i radijski sadržaji, prilagode Danu žalosti. Ova inicijativa ima za cilj da se podigne svest o važnosti sećanja na žrtve i da se obeleži stradanje nevinih ljudi.
Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida ima posebno značenje za sve one koji su pogođeni ovim događajima. U tom duhu, na dan 27. aprila, u Spomen području Donja Gradina kod Kozarske Dubice, biće održan parastos žrtvama ustaškog zločina koje su stradale u koncentracionom logoru Јasenovac. Ovaj logor je bio jedan od najstrašnijih simbola genocida, gde su mnogi nevini ljudi izgubili svoje živote.
Jasenovac je bio mesto stradanja za mnoge Srbe, Јevreje i Rome, kao i druge narode koji su se protivili ustaškom režimu. Tokom Drugog svetskog rata, u ovom logoru su se odvijali stravični zločini, a broj žrtava se procenjuje na desetinama hiljada. Ovi događaji su ostavili dubok trag u kolektivnoj svesti naroda i postali su simbol otpora protiv zla i nepravde.
Obeležavanje Dana žalosti ne bi trebalo da bude samo formalnost, već prilika da se svi zajedno podsete na važnost sećanja na žrtve i da se učvrsti opredeljenje za ljudska prava i pravdu. Kroz ovakve inicijative, društvo se podstiče da se suoči sa svojom prošlošću, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Sećanje na žrtve genocida je takođe prilika da se razgovara o važnosti pomirenja i izgradnje budućnosti bez mržnje. Uloga obrazovanja je ključna u ovom procesu, jer kroz znanje i razumevanje prošlosti možemo oblikovati bolje društvo. U školama i na univerzitetima, treba se baviti temama vezanim za ljudska prava, toleranciju i suživot, kako bi se mladim generacijama omogućilo da razumeju značaj mira i zajedništva.
U ovom kontekstu, Dan žalosti se može posmatrati kao podsticaj za jačanje međunacionalnog dijaloga i saradnje. Razgovor o prošlim traumama može pomoći u izgradnji poverenja među različitim zajednicama i stvoriti temelje za zajednički život u budućnosti. Takođe, važno je da se na ovaj dan izrazi solidarnost sa svim žrtvama genocida, bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost.
Uloga institucija, kao što su muzeji i memorijalni centri, je takođe bitna u očuvanju sećanja na žrtve. Ovi prostori ne samo da čuvaju sećanje, već i pružaju edukaciju o važnosti ljudskih prava i prevenciji genocida. Kroz različite izložbe, radionice i edukativne programe, posetioci imaju priliku da se informišu o stradanjima i da razviju empatiju prema žrtvama.
Na kraju, obeležavanje Dana žalosti i sećanje na žrtve ustaškog genocida služi kao podsetnik na obavezu svih nas da se borimo protiv mržnje i netrpeljivosti u svim oblicima. Samo kroz zajednički rad i posvećenost možemo izgraditi društvo zasnovano na pravdi, jednakosti i poštovanju ljudskih prava. Ovaj dan nas poziva da budemo svesni svoje prošlosti i da se trudimo da izgradimo bolju budućnost za sve.
